Koksartroza kuka: simptomi, dijagnoza i lečenje

Šta je koksartroza – osteoartritis kuka?

Koksartroza (osteoartritis kuka, lat. Coxarthrosis M16) je hronična, progresivna degenerativna bolest zgloba kuka. Suštinski dolazi do oštećenja i postepenog nestajanja zglobne hrskavice koja normalno služi kao amortizer između kostiju.

Hrskavica se troši polako ali neprekidno. Kada hrskavica nestane u pojedinim delovima, kosti počinju da se trljaju jedna o drugu – nastaje bol, otok i gubitak pokreta. Kako bolest napreduje, dolazi do promjena i na samoj kosti: pojavljuju se osteofiti (koštani izraštaji po obodu zgloba) i subhondralna skleroza.

Koksartroza pogađa svaku petu osobu stariju od 80 godina. Kod mlađih od 50 godina češća je kod muškaraca, a u kasnijem dobu pretežno kod žena. U više od 90% slučajeva radi se o primarnoj (idiopatskoj) koksartrozi – uzrok nije potpuno poznat, ali genetika i starenje igraju ključnu ulogu.

Šifra bolesti: M16
Koksartroza se kodira kao Coxarthrosis M16 prema MKB-10 klasifikaciji. Dijagnoza se postavlja klinički i radiološki. Progresivna bolest
Hrskavica se troši postepeno ali progresivno – što ranije počne lečenje, to su šanse za uspešno neoperativno lečenje veće. Bol u preponi – ključni znak
Bol tipično nije „u kuku“ već u preponi. Ovo mnoge dovodi u zabludu – bol u sedalu i butini najčešće potiče od kičme, ne od kuka. Kontrola tegoba bez operacije
U ranim i srednjim stadijumima neoperativne mere mogu smanjiti bol, sačuvati pokretljivost i kod nekih pacijenata odložiti potrebu za zamenom kuka.

Uzroci i faktori rizika za nastanak koksartroze

Koksartroza može biti primarna (uzrok nepoznat, najčešća forma) i sekundarna (uzrok poznat). Postoje brojni faktori rizika – na neke možemo uticati, na neke ne:

• Genetska predispozicija – nasleđena sklonost ka bržem trošenju hrskavice kuka
• Gojaznost – svaki kilogram viška višestruko opterećuje zglob kuka i ubrzava propadanje hrskavice
• Životna dob – koksartroza je najčešća kod osoba starijih od 50 godina; rizik raste sa godinama
• Pol – kod mlađih od 50 g. češća kod muškaraca, nakon menopauze znatno češća kod žena
• Hronične bolesti – reumatoidni artritis, giht, dijabetes i metabolički sindrom
• Razvojni poremećaji kuka – displazija kuka, Pertesova bolest, kongenitalno iščašenje
• Femoroacetabularni impingement (FAI) – anatomska neusklađenost glave butne kosti i acetabuluma; čest uzrok ranog nastanka koksartroze
• Povrede kuka – prelomi i luksacije kuka, mikrotraume
• Profesionalni sport i teški fizički rad – ponovljene mikrotraume oštećuju hrskavicu tokom vremena
• Dugotrajna upotreba kortikosteroida – može dovesti do avaskularne nekroze glave butne kosti
• Infekcije zgloba – septički artritis kuka može trajno oštetiti hrskavicu

Simptomi koksartroze – kako ih prepoznati

Simptomi koksartroze se razvijaju postepeno. Rano prepoznavanje je ključno za uspešno neoperativno lečenje:

🦷 Bol u preponi

Glavni simptom koksartroze. Bol je tipično lociran u preponi, a ne „u kuku“ – ovo mnoge iznenadi. Iradijacija prema unutrašnjoj strani butine i kolenu je česta.

🌀 Jutarnja ukočenost

Ukočenost kuka prvog jutra po buđenju ili nakon dužeg sedenja. U ranoj fazi traje kratko, u kasnijim stadijumima duže i intenzivnije.

🚶 Hramanje i promenjen hod

Karakteristična šema hoda – pacijent „štedi“ bolni kuk. U odmaklopom stadijumu hramanje je konstantno i primjetno.

📐 Ograničen pokret kuka

Teškoće pri obuvanju, ulasku u auto, prelasku noge preko noge. Unutrašnja rotacija kuka je najranije izgubljena.

📏 Skraćenje noge

Gubitak hrskavice i deformacija zgloba dovode do funkcionalnog skraćenja noge na zahvaćenoj strani.

🦯 Potreba za pomagalima

Štap ili štake smanjuju opterećenje kuka i olakšavaju hod. Mnogi pacijenti intuituvno posežu za pomagalima.

Važno: Bol u sedalu, butini i donjem delu leđa češće potiče od lumbosakralne kičme, a ne od kuka. Kod preklapajućih tegoba potreban je detaljan ortopedski pregled radi tačne dijagnoze.

Dijagnoza koksartroze – kako se utvrđuje

Dijagnozu koksartroze (Coxarthrosis M16) postavljamo na osnovu kliničke slike i odgovarajućih snimanja. Kombinacija simptoma, kliničkog pregleda i rendgenskog snimka u većini slučajeva je dovoljna.

Rendgen (Rtg) karlice sa kukovima
Zlatni standard za dijagnozu koksartroze. Radi se u stojećem stavu. Pokazuje suženje zglobnog prostora, subhondralnu sklerozu, osteofite i koštane ciste. Ultrazvuk kuka
Ograničena vrednost za procenu hrskavice, ali koristan za procenu mekih tkiva, tečnosti u zglobu i navođenje injekcija. MRI kuka
Primenjuje se pri nejasnoj kliničkoj slici, kod sumnje na FAI, avaskularne nekroze ili oštećenja labruma kuka. Daje detaljan prikaz hrskavice i mekih tkiva. CT kuka
Koristan pri planiranju operacije – daje preciznu 3D anatomiju kuka i acetabuluma, što je ključno za izbor implantata.

Radiološki znaci koksartroze na snimku

• Suženje zglobnog prostora – usled gubitka visine hrskavice
• Subhondralna skleroza – pojačano okoštavanje kosti ispod oštećene hrskavice
• Osteofiti – koštani izraštaji po obodu acetabuluma i glave butne kosti
• Koštane ciste – subhondralne ciste kao znak odmaklog oštećenja
• Lateralizacija glave butne kosti – u uznapredovaloj koksartrozi

Stadijumi koksartroze

Koksartroza se razvija postepeno kroz četiri stadijuma. Razumevanje stadijuma pomaže u odabiru najprikladnije terapije:

1 Rani stadijum

Minimalno suženje zglobnog prostora. Bol se javlja samo pri naporu. Hrskavica je delimično očuvana. Idealno vreme za suplemente, fizikalnu terapiju i promenu navika.

2 Umereni stadijum

Vidljivo suženje prostora na rendgenu, pojava osteofita. Bol je češći, uključujući i posle odmora. PRP i hijaluronske injekcije daju dobre rezultate.

3 Uznapredovao stadijum

Značajno suženje do delimičnog nestanka hrskavice. Bol je konstantan. Hramanje je izraženo. Konzervativne mere pružaju ograničeno olakšanje.

4 Uznapredovala koksartroza

Hrskavica potpuno nestala, kost se trlja o kost. Teški bolovi, hramanje, skraćenje noge. Zamena kuka endoprotezom je jedino trajno rešenje.

Prevencija koksartroze – kako usporiti napredovanje

Koksartrozu nije uvek moguće sprečiti, ali postoji niz mera kojima možemo usporiti napredovanje bolesti ili odložiti njen nastanak:

• Kontrola telesne težine – gojaznost je jedan od najvažnijih faktora rizika koji možemo kontrolisati; svaki kilogram viška višestruko opterećuje kuk
• Redovna fizička aktivnost – plivanje, vožnja bicikla i hodanje na ravnom terenu čuvaju pokretljivost bez preopterećenja kuka
• Izbegavanje povreda – zaštita kuka od direktnih trauma i mikrotrauma u sportu i na radu
• Suplementi za hrskavicu – rana primena preparata poput Orthogol kapsula (glukozamin, hondroitin, hijaluron) može podržati hrskavicu i usporiti njeno propadanje
• Fizikalna terapija i vežbe za kuk – jačanje muskulature oko zgloba smanjuje opterećenje hrskavice
• Rana dijagnoza – što ranije se dijagnoza postavi, to su šanse za uspešno neoperativno lečenje veće

Savremeno lečenje koksartroze

Lečenje koksartroze se bira i prilagođava individualno – u zavisnosti od stadijuma, dobi, opšteg zdravlja i životnog stila pacijenta. Uvek se kreće od neoperativnih opcija ka operativnim samo kada je zaista neophodno.

Cilj lečenja je da se smanje bol i ukočenost, očuva pokretljivost i popravi svakodnevna funkcija. Nijedna neoperativna metoda ne može pouzdano da vrati potpuno izgubljenu hrskavicu; izbor terapije zavisi od stadijuma bolesti, simptoma i opšteg zdravstvenog stanja.

💊 Analgetici i NSAIL 1. linija lečenja

Lekovi protiv bola i upale za kratkoročno olakšanje simptoma. Dugotrajna primena ima neželjene efekte – nije cilj lečenja.

🏃 Fizikalna terapija Nezamenjiva podrška

Vežbe za kuk, kineziterapija i savremeni aparati. Jača muskulaturu, smanjuje bol i poboljšava pokretljivost.

🌿 Suplementi i gel Podrška hrskavici

Glukozamin, hondroitin, hijaluron, boswelija – oralno i lokalno (Orthogol gel). Usporavaju propadanje hrskavice kuka.

💉 PRP i hijaluron Ortobiološka terapija

Injekcione procedure u zglob kuka razmatraju se selektivno. Kortikosteroid može nekim pacijentima kratkoročno smanjiti bol, dok hijaluronske i ortobiološke procedure zahtevaju individualnu procenu i realna očekivanja.

🧬 Matične ćelije (BMAC) Napredni tretman

Najsavremeniji biološki pristup – matične ćelije iz pacijentovog koštanog srži za regeneraciju zgloba kuka.

🔧 Zamena kuka Kada je neophodno

Ugradnja endoproteze kuka – poslednja opcija kad sve neoperativne metode više ne mogu da pomognu. Trajno i pouzdano rešenje.

Više o kompleksnom neoperativnom pristupu: Lečenje hrskavice i osteoartritisa bez operacije →

Neoperativno lečenje koksartroze

Analgetici i NSAIL

U prvom redu primenjuju se lekovi protiv bolova – analgetici. NSAIL su dominantni: brufen, diklofen, aceklofenak i dr. Duža primena NSAIL ima neželjene efekte pa se koriste uz zaštitu želuca i uz stalni nadzor lekara.

Kortikosteroidne ,,blokade“ za bol u kuku mogu privremeno da pomognu, ali je njihovo češće ponavljanje dokazano štetno za hrskavicu i organizam.

Fizikalna terapija i vežbe za kuk

Fizikalna terapija je nezamenljiva i neizostavna kod koksartroze. Obuhvata sve od vežbi za kuk i istezanja do primene savremenih aparata. Posebno su korisne vežbe koje jačaju muskulaturu oko kuka – abduktori, fleksori i gluteusi. Više o fizikalnoj terapiji →

Suplementi za zglobove i hrskavicu kuka

Postoje brojni suplementi namenjeni regeneraciji i čuvanju hrskavice kuka – glukozamin sulfat, hijaluron, hondroitin sulfat, ekstrakt boswellie, gavez, kolagen i dr. Preporučuju se i kao prevencija daljeg oštećenja hrskavice kuka. Kombinacija oralnih kapsula i lokalnog gela daje sinergijski efekat.

Analgetici i NSAIL
Za kratkoročno olakšanje simptoma bola i upale – individualno odabrani i dozirani. Fizikalna terapija
Kineziterapija, vežbe za kuk, elektroterapija, INDIBA i savremeni aparati za ublažavanje bola i poboljšanje pokretljivosti. Suplementi za hrskavicu
Glukozamin, hondroitin, hijaluron, boswellia – podrška hrskavici kuka iznutra i lokalna primena gela. Kortikosteroidi
Primenjuju se selektivno i retko – češće ponavljanje je dokazano štetno za zglobnu hrskavicu i organizam.

Ortobiologija – PRP injekcije i hijaluron za koksartrozu

Danas su dostupne i često se sa uspehom primenjuju orto-biološke metode za tretman i usporavanje koksartroze. To su injekcione terapije koje nemaju štetne efekte klasičnih lekova, a mogu značajno da pomognu kod osteoartritisa kuka.

• PRP – krvna plazma obogaćena trombocitima – kod odabranih pacijenata može ublažiti bol i poboljšati funkciju; efekat nije jednak kod svih i ne znači stvaranje nove zdrave hrskavice
• Hijaluronske injekcije za kuk – njihova primena u kuku zahteva opreznu procenu jer korist nije pouzdano potvrđena za rutinsko lečenje simptomatske koksartroze
• Cellular Matrix – kombinacija PRP i hijaluronske kiseline u jednoj injekciji, savremeni sistem koji daje sinergijski efekat u lečenju koksartroze
• BMAC – matične ćelije za kuk – može se razmatrati kod pažljivo odabranih pacijenata, ali se ne može obećati obnavljanje hrskavice niti izbegavanje proteze

Kad sve neoperativne metode više ne mogu da pomognu – primenjuju se operacije zamene kuka. Ali do tada postoji mnogo opcija koje treba iskoristiti i isprobati.

Operativno lečenje – zamena kuka endoprotezom

Kad je potrebna operacija kod koksartroze, najčešće se radi o zameni kuka endoprotezom (artroplastika kuka). Ređe su moguće prezervacione operacije kao što su artroskopija kuka ili osteotomije u mlađih pacijenata.

Artroplastika kuka je danas izuzetno uspešna i rutinski izvođena operacija. Najčešći razlog ugradnje totalne endoproteze je upravo uznapredovala koksartroza. Dr Dren izvodi sve ugradnje kuka svim savremenim implantatima, uključujući keramičke i bescementne sisteme, savremenim pristupima u operaciji i ubrzanoj rehabilitaciji.

Totalna zamena kuka
Ugradnja endoproteze – najčešća i najuspešnija operacija za odmaklu koksartrozu sa jakim bolovima. Direktni prednji pristup (DAA)
Minimalno invazivni pristup za zamenu kuka – manji rez, brži oporavak, manje komplikacija. Artroskopija kuka
U ranim fazama – kod FAI-a ili oštećenja labruma, može usporiti napredovanje koksartroze. Oporavak posle zamene kuka
Savremena ubrzana rehabilitacija – ustajanje isti dan, kraće bolničko lečenje, brži povratak funkciji.

Autor

prim. dr sci. med. Dragan Radoičić je ortopedski hirurg sa dugogodišnjim iskustvom u dijagnostici i lečenju koksartroze, ugradnji endoproteza kuka i kolena, artroskopiji i svim ortopedskim oboljenjima zglobova. Primenjuje sve savremene operativne pristupe uključujući direktni prednji pristup (DAA) za zamenu kuka. Više o autoru →

Medicinski disclaimer

Bol u kuku ili preponi koji traje, remeti hod ili je praćen naglim ograničenjem pokreta zahteva pregled. Terapiju, naročito lekove i injekcione procedure, ne treba menjati ili ponavljati bez procene lekara koji poznaje dijagnozu i druge bolesti pacijenta.

Izvori

1. Cibere J. Osteoarthritis of the hip. BMJ. 2008;337:a2450.
2. Loeser RF et al. Osteoarthritis: a disease of the joint as an organ. Arthritis Rheum. 2012.
3. OARSI Guidelines for the non-surgical management of hip osteoarthritis. Osteoarthritis Cartilage. 2019.
4. AAOS Clinical Practice Guideline: Management of Osteoarthritis of the Hip, 2024.
5. Zhang W et al. EULAR evidence-based recommendations for the management of hip osteoarthritis. Ann Rheum Dis. 2005.
6. Jevtić M et al. Reumatologija. Medicinski fakultet Beograd. 2014.
7. Klinička praksa Dr Dren Ortopedija, Beograd.