Prelom kuka
Prelom kuka fraktura kuka
Prelom kuka je vrlo česta i ozbiljna povreda, najčešće u starijem dobu.
Fraktura kuka je svaki prelom u regiji kuka, a u užem smislu radi se o prelomima gornjeg dela butne kosti femura, koja sa sa karlicom čini zglob kuka.
Medicinski i latinski se prelomi kuka još označavaju kao S72, fractura colli femoris fractura intertrochaterica fractura pertrochanterica fractura subtrochanterica..
prelom kuka Dr Dren
Prelomi kuka
U Dr Dren smo često u prilici da lečimo prelome kuka, Posebno je čest tip preloma vrata femura koji se tretira ugradnjom parcijalne endoproteze kuka, budući da pruža najbrži oporavak i rehabilitaciju.
Nekad je potrebno i lečenje komplikacija preloma kuka. Najčešće su nezarastanje, pseudoartroza, infekcije, osteomijelitis, luksacija, različiti deformiteti, dekubiti i ostala neželjena stanja.
Za uspešan oporavak i smanjenje rizika posle preloma kuka neophodna je primena najsavremenijih saznanja i najmodernijih implantata i hirurških tehnika.
Nekad je za procenu i planiranje poželjno i drugo mišljenje u vezi tretmana i operacije preloma kuka.
Prelom kuka - klinička slika
Klinička slika preloma kuka može varirati u zavisnosti od tipa i težine preloma, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Međutim, postoje neki opšti simptomi i znaci koji se često javljaju kod preloma kuka.
Tipični simptomi preloma kuka uključuju:
- Bol: Intenzivna bol u predelu kuka ili prepona je čest simptom preloma i javlja se odmah po prelomu (pad, saobraćajni udes…). Bol može biti izraženija pri pokušaju pomeranja ili opterećivanja povređenog kuka.
- Nemogućnost hoda ili otežano kretanje: Pacijenti često leže, ne mogu da ustanu ne mogu da hodaju niti da se oslone na nogu sa prelomom kuka.
- Deformitet: U nekim slučajevima, posebno kod težih preloma, može se primetiti deformitet, rotacija ili skraćenje povređene noge.
- Otoci i modrice: Oko povređenog kuka mogu se javiti otoci, modrice ili promene u boji kože.
- Osetljivost na dodir: Povređeni kuka može biti osetljiv na dodir ili pritisak.
Za dijagnozu preloma kuka je najčešće dovoljan rendgenski snimak kuka, kako bi potvrdili prelom i odredili najbolji plan lečenja, koji može biti različit u zavisnosti od tipa preloma i komorbiditeta pacijenta. U lečenju preloma kuka moće u brojne opcije, od mirovanja do hirurških zahvata , u zavisnosti od specifičnih okolnosti i težine preloma.
Dr Dren pregled i operacija
Prelom kuka - Dr Dren
Obzirom da su pacijenti sa prelom kuka nepokretni ili slabo pokretni, uvek je moguće planiranje konsultacije u ordinaciji.
Bliska osoba ili lice u srodstvu koje poznaje povređenog pacijenta može da dostavi rendgen snimke preloma kuka i ostalu medicinsku dokumentaciju.
Na osnovu snimka i ostalih informacija može da se predloži najbolji i operativni pristup i napravi adekvatan izbor implantata. Moguće je potom po potrebi planiranje prijema
Prelom kuka kod starijih
Kod starijih su komplikacije preloma kuka moguće i česte čak i kad sve izvedemo idealno. Na osnovu iskustva stečenog u operacijama više od hiljadu preloma kuka, svaki prelom zahteva individualni pristup u izboru metoda lečenja, vremena kao i adekvatnom izboru implanatata i hiruške tehnike.
Prelomi kuka su česti, sa starenjem populacije postaju sve češći. Predstavljaju veliki izazov za današnje zdravstvene sisteme, posebno u zemljama sa brojnijom starijom populacijom, najviše zbog mortaliteta i morbiditeta kod starijih, i često dugotrajnih hospitalizacija praćenih brojnim mogućim komplikacijama.
Istraživanja su pokazala da je prelom kuka kod starijih jedan od vodećih uzroka za hospitalizaciju. Procenjuje se da će obzirom na demografska kretanja u narednim godinama i decenijama broj starijih sa prelomom kuka značajno porasti. Statističke analize u USA pokazuju da će se broj operativno lečenih preloma kuka sa 250000 u 2010-oj povećati na 500000 u 2030-oj godini. Iako prelomi kuka čine samo oko 14% svih preloma kod starijih, ove povrede disproporcionalno učestvuju sa 72 % u ukupnim troškovima lečenja svih preloma.
Koliko je čest prelom kuka
Učestalost preloma kuka eksponencijalno raste sa starošću. Prelomi kuka su najteži osteoporotični prelomi, povezani sa visokim mortalitetom, povećanim morbiditetom, i visokom troškovima lečenja. Predviđa se rast učestalosti preloma kuka posebno u razvijenim ali i u zemljama u razvoju.
Indenca osteoporoze i preloma kuka značajno odstupa u azličitim zemljama, smatra se da region Skandinavije ima najvišu incidencu preloma kuka u svetu. U Švedskoj se godišnje evidentira oko 70000 osteoporotičnih preloma, od kojih su 18000 prelomi kuka, većinu ovih preloma, tačnije tri četvrtine, zadobijaju žene, dok se u Norveškoj sreće relativno viša incidenca preloma kuka kod muškaraca.
Većina osteoporotičnih preloma, sa izuzetkom vertebralnih kompresivnih preloma, se povezuje sa običnim padovima. Studije o učestalosti padova pokazuju da je verovatnoća oko 30% za starije od 65 godina i 50% za starije od 80 godina da zadobiju pad, sa procenom da će 1 do 14 % padovadovesti do preloma.
Padove kod starijih predisponiraju i određuju dve grupe faktora, intrinzični i ekstrinzični faktori. Prvu grupu karakteriše oštećenost ili oslabljenost kod starijih: neuromuskularna kontrola, ravnoteža, kognitivni deficiti, vizualni ispadi. U drugoj grupi: energija pada, energija koju apsorbuju i distribuiraju meka tkiva u regiji udara (masno tkivo i mišići- protektori kuka), okolnosti sredine i mehanika pada. Kod starijih prevencija padova ima velikog značaja u prevenciji preloma kuka. Pozitivne efekte mogu da imaju uklanjanje prepreka iz kućne sredine kao i upotreba protektora za kuk. Dodatno i treninzi ravnoteže i koordinacije mogu značajno da redukuju padove kod starijih, kao i obim povreda pri padu.
Lečenje fraktura kuka je neoperativno i operativno
Prelomi kuka lečenje
Kad god je izvodljivo, operativno lečenje preloma kuka je opšteprihvaćeni, preporučeni tretman izbora.
U zavisnosti od anatomije regije, geometrije preloma ali i starosne dobi pacijenta izvodi se različitim metodama repozicije i unutrašnje fiksacije ili artroplastičnim procedurama (zamena kuka).
Neoperativno lečenje se sprovodi u slučaju odbijanja pacijenta da se preduzme operativno lečenje (strah, verski razlozi i sl.), ukoliko postoje anesteziološke, kardiološke ili druge medicinske kontraindikacije ili tehničke nemogućnosti za izvođenje operativnog lečenja.
Ranije primenjivane metode trakcije i gips imobilizacije se danas ne preporučuju, i imaju samo istorijski značaj.
Dr Dren iskustva
Prelom kuka - Dr Dren iskustva
Prelomi kuka su jedna od oblasti u kojima Dr Dren hirurzi imaju ogromno iskustvo i ekspertska znanja.
Mogu da se pohvale sa više hiljada uspešno izvedenih operacija preloma kuka.
Kad se zna da su kod preloma kuka moguće brojne komplikacije pre, tokom i posle operacije, to su brojevi koji garantuju najveću moguću sigurnost i najveće šanse za izbegavanje, pravovremeno prepoznavanje i kad je potrebno rešavanje komplikacija.
Veliko iskustvo omiogućuje bolju procenu za operativno ili neoperativno lečenje, preoperativnu pripremu i adekvatno postoperativno praćenje.
Ako je potrebna operacija široko prihvaćen i Dr Radoičić i Dr Dren princip rada je ŠTO PRE TO BOLJE.
Operativno lečenje preloma kuka implantati
U operativnom lečenju preloma kuka, u zavisnosti od indikacija primenjuju se metode repozicije i fiksacije preloma kao i artroplastične procedure odnosno ugradnja veštačkog kuka.
Uz odgovarajuću resuscitucionu terapiju, analgetike i LMWH, imperativ u operativnom i neoperativnom lečenju je sprovođenje adekvatne fizikalne terapije, rana aktivacija pacijenta, po protokolu za lečenje određenog tipa preloma kuka.
Najčešće primenjivani implantati za repoziciju i fiksaciju preloma kuka se dele u tri velike grupe implantata ekstramedularni, cefalomedularni i ostali.
Ekstramedularni implantati
gde se konstrukcijom koju čine ploča sa različito dizajniranim delom koji fiksira glavu i vrat femura i zavrtnjevi kojim se ploča fiksira za proksimalni deo femoralne dijafize :
– dinamički zavrtanj za kuk i kondilarni dinamički zavrtanj (DHS i DCS),
– ugaone i kondilarne ploče ( angle blade plate i condylar plate), Medoff sliding ploča,
Cefalomedularni implantati
konstrukciju čine intramedularni klin kojim se fiksira proksimalni i srednji i/ili distalni deo dijafize femura i dinamički zavrtanj (lag screw) kojim se fiksiraju trohanterni region vrat i glava femura, u zavisnosti od dizajna imlplantata mogući su single i dual lag screw cefalomedularni implantati
– Gamma klin
– Proksimalni femoralni klin antirotacioni – PFNA
– i brojne druge varijacije izvedene iz konstrukcije gamma klina
Ostali implantati
kanulirani zavrtnji, i različite kombinacije ploča sa zavrtnjima koje ne mogu da se svrstaju u prethodne dve grupe.
Ugradnja veštačkog kuka proteze kuka kod preloma kuka
Artroplastične procedure (ugradnja veštačkog kuka) koje se primenjuju u primarnom lečenju preloma kuka. U najvećem broju slučajeva primenjuju se kod preloma vrata femura. Velika prednost ovih operacija je bez oporavak. Zato što nakon ugradnje kuka pacijent odmah može da ustaje io da hoda sa punim osloncem na operisanu nogu. Te procedure obuhvataju parcijalne (hemi) artroplastike i totalne artroplastike kuka, u zavisnosti od tehnike fiksacije komponenata mogu da budu cementne, bescementne i hibridne.
Podela preloma kuka
Postoje brojne klasifikacije preloma kuka, međutim samo je nekoliko aktuelno i u redovnoj kliničkoj primeni. U širem smislu, etimološki sui prelomi acetabuluma i prelomi glave femura (sa ili bez luksacija kuka) prelomi kuka ali su isključeni iz istraživanja budući da se po brojnim parametrima (demografski, mehanizam povrede-saobraćajni industrijski traumatizam i sl.) značajno razlikuju od preloma kuka u užem smislu, odnosno preloma proksimalnog femura koji u najvećem broju pogađaju starije i obično su uzrokovani padom.
Pojam preloma kuka se u radu odnosi na prelome proksimalnog femura, odnosno prelome vrata butne kosti, trohanterne i subtrohanterne prelome. Prelomi kuka, ili u užem smislu prelomi proksimalnog femura, se generalno dele na intrakapsularne (ponekad označene kao subkapitalne ili transcervikalne) i esktrakapsularne (označene kao trohanterni, intretrohanterni, pertrohanterni i subtrohanterni) prelome. Postoje brojni klasifikacioni sistemi koji dodatno raščlanjuju primarnu podelu. Najčešće se primenjuju AO, Evans, Russel-Taylor, Kyle i Boyd –ova klasifikacija.
Komplikacije prelom kuka fraktura kuka operacija preloma kuka
Lečenje preloma kuka praćeno je visokom učestalošću komplikacija. Posebno su komplikacije češće i teže kod kasno operisanih pacijenata ili kod kojih nije pravilno izabrana ili pravilno izvedena adekvatna operacija.
Pored visokog ranog i kasnog mortaliteta česte su kardiološke komplikacije, infekcije operativne rane, urinarne infekcije, plućna embolija, respiratorne infekcije, dekubitalne ulceracije, prolivi i duboka venska tromboza. Kao i komplikacije vezane za implantate ( periprotetski prelomi, luksacije, razlabavljenja i prelomi implantata).
Jedna od najvažnih mera u prevenciji komplikacija je pravovremena i adekvatna operacija preloma kuka. Kao i adekvatna postoperativna terapija i nega.
Nekad i dobra operacija ne znači puno i ne garantuje uspeh ukoliko je izvedena u bolnici u kojoj postoperativna nega i praćenje nisu na adekvatnom niovu.
Mortalitet preloma kuka i vreme operacije
U brojnim studijama pored konstatovanih visokih troškova lečenja, utvrđene su značajno visoke stope ranog i kasnog postoperativnog mortaliteta kod preloma kuka.Mortalitet direktno u vezi sa prelomom kuka nakon 30 dana se kreće od 10 do 20% i nakon godinu dana između 17 i 32%. Nalazi većeg broja studija ukazuju da iako su prelomi češći kod žena, muškarci imaju višu stopu mortaliteta, što je odnos koji se održava posmatrano kratkoročno i nakon pet godina od preloma kuka. Značaj ovih podataka leži u činjenici da iako su muškarci relativno mlađi kada zadobiju prelom kuka, očigledno su slabijeg opšteg zdravstvenog stanja nego žene, što utiče na krajnji ishod preloma kuka. Samo nekoliko studija je pratilo pacijente sa prelomom kuka duže od pet godina od zadobijanja preloma, i nažalost u objavljenim podacima, nema uniformnosti, odnosno postoje značajne razlike u dizajnima studija i preduzetim statističkim analizama.
Osteoporotični prelomi drugih regija kao što su pršljenovi, karlica, proksimalni humerus i distalni radius su takođe u nekim radovima povezivani sa većim mortalitetom u odnosu na populaciju istog pola i starosnog doba bez preloma. Prelomi pršljenova imaju postepen porast mortaliteta u odnosu na rani visoki mortalitet karakterističan za prelome kuka. U poređenju sa opštom populacijom, mortalitet je veći i do dve decenije nakon preloma.
Prelomi kuka kod starijih
neretko dovode do funkcionalnih deficita i smanjenja kvaliteta života. Dodatno ove prelome karakteriše rani hospitalni mortalitet od 7 do 14%, koji dostiže 14 do 36% u prvoj godini nakon operacije. Operativno lečene prelome kuka takođe komplikuje u do 49% slučajeva visok rizik od potrebe za revizionim procedurama. Što najvećim delom određuju karakteristike preloma i upotrebljene hirurške procedure. Obzirom da postoji ogroman interes da se poboljšaju ishodi operativnog lečenja preloma kuka, i da su učinjeni brojni napori u proteklih 40 godina da se unapredi tretman pacijenata sa prelomom kuka, mogli bi da očekujemo da je i ostvaren ogroman napredak u smanjenju mortaliteta i morbiditeta. Smatra se da je stopa 30-dnevnog postoperativnog mortaliteta osnovni indikator kvaliteta bolničkog operativnog lečenja preloma kuka. Posmatrajući tridesetodnevni mortalitet nakon operativnog lečenja preloma kuka. Primećeno je da
pacijenti koji su operisani odloženo imaju 2,5 puta veći rizik od smrtnog ishoda u odnosu na pacijente operisane bez odlaganja.
Pri tom odlaganje ne duže od tri dana nije dovelo do povećanja mortaliteta.
Pacijenti nakon preloma kuka imaju značajno viši mortalitet u prvoj godini nakon preloma u odnosu na pacijente iste starosne dobi i pola bez preloma, mortalitet kod pacijenta sa prelomom kuka tri puta veći u odnosu na populaciju odgovarajuće starosne dobi i pola bez preloma kuka. Brojne studije povezuju povećanje mortaliteta i učestalost komplikacija sa odlaganjem operativnog lečenja preloma kuka.
Ustanovljeno je da postoji značajno povećanje stope mortaliteta kod pacijenata sa prelomom kuka ukoliko je operativno lečenje izvedeno odloženo. Nakon duže od tri dana od inicijalne povrede. Rano izvedeno operativno lečenje preloma kuka (u prvih 48 sati od povrede) povezano je sa značajno boljim jednogodišnjim preživljavanjem.
Prelomi kuka i osteoporoza
Najveći broj preloma kuka kod starijih je izazvan ili potenciran osteoporozom. Osteoporoza je sistemsko skeletno oboljenje koje karakteriše gubitak koštane mase i mikroarhitekturalna deterioracija koštanog tkiva, što dovodi do slabosti kostiju i povećanog rizika od preloma . Osteoporoza postaje češća u starijem živornom dobu.
Smatra se da će sa starenjem populacije cena lečenja osteoporoze i njenih komplikacija biti sve veća. Jedna od tri žene i jedan od osam muškaraca starijih od 50 godina ima osteoporozu. Žene su u većem riziku za razvijanje osteoporoze. Veći rizik za opsteoporozu kod žene koincidira sa prestankom produkcije endogenih estrogena u menopauzi, drugi razlog je širom sveta verifikovan duži životni vek žena u odnosu na muškarce.
Postoje brojne rizične grupe, međutim smatra se da tipičnu grupu povišenog rizika za razvijanje osteoporoze imaju osobe ženskog pola između 45 i 50 godina. Generalno, svim osobama sa povišenim rizikom se preporučuje da proaktivno dožive mogućnost osteoporoze, da se testiraju radi utvrđivanja eventualnih ranih znakova i da na vreme preduzimaju preventivne mere.
Dr Dren Ortopedija
