Punkcija zgloba

Punkcija zgloba

Punkcija zgloba, poznata i kao artrocenteza (lat. „arthrocentesis“), predstavlja medicinski postupak izvlačenja tečnosti iz zglobnog prostora pomoću igle. Ova procedura se primenjuje u dijagnostičke i terapeutske svrhe, uključujući aspiraciju (izvlačenje) zglobne sinovijalne tečnosti, drenažu zgloba i administraciju lekova direktno u zglobni prostor. Kroz precizno izvedenu punkciju, lekari mogu brzo da ublaže bol, dijagnostikuju stanja poput artritisa, infekcija ili gihta, i upravljaju terapijom direktno na mestu upale ili povrede.

Šta je punkcija zgloba i zašto se radi

Punkcija zgloba (engl. „joint aspiration“) je postupak koji omogućava lekarima da pristupe zglobnoj tečnosti za analizu ili da smanje pritisak unutar zgloba uzrokovan nagomilavanjem tečnosti. Ova procedura se najčešće koristi kada postoji potreba za ublažavanjem bola, smanjenjem otoka. I za za dijagnostikovanje uzroka akumulacije tečnosti, kao što su infekcije, upale ili povrede.

Koja stanja najčešće uzrokuju povećano nakupljanje tečnosti – izliv zgloba

Povećano nakupljanje tečnosti u zglobu, poznato kao izliv, može biti posledica različitih stanja i oboljenja. Punkcija zgloba se često koristi kako bi se izvukla tečnost za analizu i time pomoglo u dijagnostikovanju uzroka izliva, kao i za ublažavanje simptoma povezanih sa akumulacijom tečnosti. Najčešći uzroci koji dovode do povećanog nakupljanja tečnosti u zglobu uključuju:

1. Artritis:

Osteoartritis– najčešći oblik artritisa, koji nastaje usled trošenja hrskavice, može dovesti do nakupljanja tečnosti kao odgovor na upalu.

Reumatoidni artritis – autoimuna bolest koja napada obloge zglobova, uzrokujući upalu i nakupljanje sinovijalne tečnosti.

Giht – oblik artritisa uzrokovan nakupljanjem kristala mokraćne kiseline u zglobu, dovodi do akutne upale i izliva.

2. Infekcije: 

Septični artritis – infekcija zgloba, često uzrokovana bakterijama, može izazvati brzo nakupljanje gnoja ili inficirane tečnosti u zglobu.

3. Trauma tj. povrede zglobova: 

Ozlede zglobova, kao što su uganuća, istegnuća rupture ligamenata (prednji i zadnji ukršteni i sl), meniskusa ili zglobne frakture, mogu izazvati izliv krvi ili upalnu reakciju koja vodi do nakupljanja zglobne tečnosti.

4. Bolesti vezivnog tkiva:

Stanja poput lupusa i skleroderme mogu uzrokovati upalu zglobova i nakupljanje tečnosti kao deo šire autoimune reakcije organizma.

5. Bursitis:

Upala burse (najčešće na laktu, kolenu i sl.) mala vrećica puna tečnosti koja služi kao jastuk između kostiju, tetiva i mišićnih tkiva, može sekundarno dovesti do nakupljanja tečnosti u zglobu, uslovno je i punkcija higroma u ovoj grupi a isto se i izvodi.

Tumori:

Iako manje uobičajeno, tumori unutar ili oko zgloba mogu izazvati izliv kao posledicu blokade normalne cirkulacije tečnosti ili kao reakciju na upalu.

Kako se izvodi punkcija zgloba

Punkcija zgloba se izvodi u sterilnim uslovima. Lekar će najpre dezinfikovati kožu iznad zgloba, a zatim, sa ili bez prethodne lokalne anestezije, umetnuti iglu u zglobni prostor. Za vizuelizaciju i kontrolu položaja igle, često se koriste ultrazvuk ili fluoroskopija. Ove metode pomažu u preciznom usmeravanju igle i minimiziranju rizika od povrede okolnih struktura. 

Potom se špricem izvlači aspirira tečnost iz zgloba. Kod većih zglobova i bećih zglobnih izliva može biti potrebno i više špriceva. Izvučena tečnost se nekad šalje na dodatne analize. Posle punkcije se mesto uboda zaštiti posebnim flasterom.

Moguće komplikacije

Iako je punkcija zgloba generalno siguran postupak, postoje moguće komplikacije kao što su infekcija, krvarenje unutar zgloba, povreda zglobnih struktura ili reakcija na primenjene lekove. U slučaju bilo kakvih simptoma poput povećane boli, crvenila ili otoka, potrebno je odmah kontaktirati lekara.

Saveti za aktivnosti i ponašanje posle punkcije

Nakon punkcije zgloba, važno je pratiti preporuke lekara. One se obično odnose na odmor, primenu hladnih obloga za smanjenje otoka i izbegavanje napornih aktivnosti nekoliko dana (RICE protokol). Lekar može preporučiti i upotrebu analgetika za ublažavanje boli.

Punkcija zgloba i intraartikularne injekcije

Punkcija zgloba ne služi samo za izvlačenje tečnosti iz zgloba radi analize ili smanjenja pritiska, već se često koristi i za primenu intraartikularnih injekcija, odnosno injekcija direktno u zglobni prostor. Ove injekcije omogućavaju da se lekovi direktno dostave na mesto upale ili povrede, omogućavajući brže i efikasnije delovanje u odnosu na oralnu ili intramuskularnu primenu. Najčešće vrste lekova koji se daju putem intraartikularnih injekcija uključuju:

Kortikosteroidi: 

Kortikosteroidi su snažni protivupalni lekovi koji se često koriste za ublažavanje upale i bola u zglobu. Oni mogu brzo smanjiti simptome kod artritisa, bursitisa, gihta i drugih stanja. Efekat kortikosteroida može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od tipa leka, stanja i individualnih reakcija.

Hijaluronska kiselina:

Hijaluronska kiselina se koristi kao injekcija za tretman osteoartritisa, posebno u kolenu. Deluje kao lubrikant, poboljšavajući funkciju zgloba i smanjujući bol.

Platelet-rich plasma (PRP):

PRP terapija podrazumeva injekciju plazme bogate trombocitima, koja se dobija iz pacijentove krvi. Smatra se da PRP podstiče prirodni proces isceljenja i regeneracije. P>RP poboljšava regeneraciju tkiva i smanjuje upalu. 

Lokalni anestetici:

Lokalni anestetici, poput lidokaina, često se koriste samostalno ili u kombinaciji sa kortikosteroidima kako bi se pružilo trenutno olakšanje od bola. Međutim, olakšanje koje pružaju je obično kratkotrajno. Zato se obično primenjuju u kombinaciji sa drugim lekovima da bi olakšali tegobe primene.

Primena ovih lekova putem intraartikularnih injekcija ima za cilj ne samo trenutno ublažavanje simptoma, već i dugoročno poboljšanje funkcije zgloba i smanjenje potrebe za oralnim lekovima, koji mogu imati šire sistemske efekte i neželjene reakcije. Važno je napomenuti da izbor leka zavisi od specifične dijagnoze, težine simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Zato bi trebalo da intraartikularna terapija bude pažljivo odabrana i primenjena od strane stručnog medicinskog osoblja.

FAQ Punkcija zgloba

1. 1. Koliko traje oporavak nakon punkcije zgloba? Oporavak varira u zavisnosti od razloga punkcije i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, ali obično traje vrlo kratko, par sati do nekoliko dana ili retko nekoliko nedelja.

1. 1. Da li je punkcija zgloba bolna? Ako se postupak izvodi precizno ili pod lokalnom anestezijom, obično je bol minimalna ili je uopšte nema.

1. 1. Kako se pripremiti za punkciju zgloba? Specifične instrukcije zavise od lekara, ali generalno uključuju izbegavanje određenih medikamenata i hranu ili tečnost nekoliko sati pre postupka.

1. 1. Šta ako se tečnost ponovo nakupi nakon punkcije? U nekim slučajevima može biti potrebno ponoviti proceduru ili razmotriti druge terapijske opcije.

1. 1. Mogu li se nakon punkcije zgloba vratiti normalnim aktivnostima? Preporučuje se izbegavanje napornih aktivnosti nekoliko dana nakon punkcije, dok se ne smanje otok i bol.

Ključne tačke

1. 1. Punkcija zgloba je efikasan dijagnostički i terapeutski postupak za uklanjanje viška tečnosti u zglobu.
   2. izvodi se pod strogo sterilnim uslovima sa primenom lokalne anestezije i uz pomoć vizuelizacijskih tehnika za maksimalnu preciznost.
   3. Komplikacije su retke, ali je važno pratiti simptome i odmah se javiti lekaru u slučaju bilo kakvih neželjenih reakcija.
   4. Nakon punkcije, ključno je pratiti preporuke za oporavak kako bi se minimizirali rizici i ubrzao povratak normalnim aktivnostima.