Meniskus kolena

Šta su meniskusi, zašto su značajni i koja im je uloga u kolenu?

Meniskusi su hrskavičavi polumesečasti jastučići smešteni između kostiju potkolenice – tibie i natkolenice – femura u kolenu. Koleno ima dva meniskusa – unutrašnji (medijalni) i spoljašnji (lateralni). 

Imaju više vrlo značajnih uloga u kolenu. Apsorbuju šokove i udarce, preuzimaju deo sila stresa koje hrskavica kolena trpi, raspoređuju težinu tela i obezbeđuju stabilnost kolena. Takođe, meniskusi pomažu u smanjenju trenja i podmazivanju zglobova kolena.

Meniskus kolena anatomija i biomehanika

Meniskusi su polukružni diskovi koji se sastoje od čvrstog vlaknastog tkiva. Meniskus je sastavljen od različitih vrsta kolagena. Najzastupljeniji tipovi kolagena u strukturi su tip I i tip II kolagen. Kolagen tip I čini većinu vlakana u meniskusu i pruža mu čvrstoću i otpornost na kidanje. Kolagen tip II se nalazi u manjem procentu i doprinosi elastičnosti i fleksibilnosti meniskusa. 

Unutrašnji deo meniskusa ima lošiju cirkulaciju krvi, dok spoljašnji periferni deo ima bolju cirkulaciju. Postoje tri zone na osnovu vaskularizacije belo-bela, belo-crvena i crveno-crvena. Ova razlika u cirkulaciji utiče na sposobnost meniskusa da zarastu tj. da se repariraju nakon povrede. Zapravo je odlučujući faktor kad ortoped donosi odluku da li će se raskid meniskusa rešiti uklanjanjem dela meniskusa (meniscektomija) ili reparacijom tj. ušivanjem meniskusa.

Medijalni meniskus

Unutrašnji tj. medijalni meniskus apsorbuje oko 50 % sile koja deluje na unutrašnji kompartman (unutrašnja polovina) kolena. Zato dobar meniskus čuva koleno od osteoartritisa posebno kod O nogu tj. varusa kolena. Ima jako važnu ulogu i za kolena bez prednje ukrštene veze ACL kao i kod osoba sa rekonstrukcijom ACL. Zadnji rog medijalnog meniskusa je posebno značajan, budući da služi kao podrška prednjem klizanju kolena, što može da dovede do slabljenja grafta i neuspehu acl rekonstrukcije.

Lateralni meniskus 

Lateralni tj. spoljni meniskus absorbuje još više sile koja prolazi kroz koleno od unutrašnjeg. Asporbuje i do 70% stresa na spoljnu polovinu kolena. Zato nekad mladi aktivni pacijenti brže razviju osteoartrozu tj. gonartrozu kolena posle artroskopske meniscektomije lateralnog meniskusa. Dodatno, pored šok asporbera, očuvan lateralni meniskus ima ključnu ulogu u zaštiti kolena nakon ACL rekonstrukcije. Takođe zna se da je koleno još slabije i nestabilnije posebno u rotacijama kad je ACL pokidan a nedostaje i lateralni meniskus.

Kako nastaje povreda meniskusa?

Meniskus kolena se povređuje tj. kida usled rotacionih pokreta kolena, naglih promena pravca ili prekomernog opterećenja, zatim kod naglog zaustavljanja ili nepravilnih doskoka. Sportovi u kojima je meniskus naročito izložen povredama su fudbal, skijanja i snowboard, košarka, tenis, ragbi i sl. 

U suštini, bilo koja aktivnost koja zahteva nagla opterećenja, rotacije ili pokrete koji vrše pritisak na koleno može povećati rizik od povrede meniskusa.

Oštećenja meniskusa se takođe mogu javiti i kao posledica starenja, kada meniskusi postaju tanji, slabiji, fragilniji a nekad usled gonartroze degenerativno izmenjeni.

Klasifikacija podela povreda meniskusa

Povrede meniskusa kolena se mogu klasifikovati prema geometriji raskida, vremenu i tipu oštećenja. Postoji 6 tipova raskida (lezija) meniskusa: radijalni, intrasubstancijalni, horizontalni, flap raskid, kompleksni i bucket handle lezija meniskusa. Bucket-handle raskid tipa drška kotarice je tip povrede meniskusa koji nekad potpuno bolno blokira koleno i relativno je hitniji za interevenciju od ostalih tipova.

Takođe, povrede meniskusa se mogu opisati kao „akutne“ (naglo nastale povrede usled traume) ili hronične – zanemarene akutne i degenerativne (usled postepenog oštećenja meniskusa kod starenja i artritisa). Kod starih meniskalnih raskida su moguće i meniskalne ciste. Cista meniskusa koje nastaju prolaskom zglobne tečnosti kroz raskid meniskusa u prostor van kolena.

Klasifikacije su korisne u dijagnostikovanju i posebno planiranju tretmana povreda meniskusa.

Koji su simptomi povrede i oštećenja meniskusa kolena?

Kako boli meniskus

Mnogi su iskusili kako boli meniskus a da nisu ni znali da je u pitanju meniskus povreda. Npr. ako pri pokušaju punog savijanja kolena osetite probadajućii bol u kolenu, ili ne možete da čučnete, ili da napravite ,,turski sed,, iliu da ispružite koleno do kraja, onda postoje šanse da je u pitanju meniskus povreda.

Kako boli meniskus: Bol u kolenu može biti oštar ili tup, povremen ili konstantan zavisno od tipa i ozbiljnosti raskida. Moguće je da bude ekstremno jak ili čak da ga uopšte nema u mirovanju. Može da bude izraženiji pri savijanju ili opterećenju kolena, tokom ili nakon aktivnosti.

MENISKUS SIMPTOMI

Simptomi raskida meniskusa variraju u zavisnosti od težine i tipa povrede, najčešći su bol, otok sa ili bez edema i izliva u kolenu, osećaj preskoka ili klika, nekad i ,,zaključavanje,, blokada kolena ( posebno kod bucket-handle meniskusa), nestabilnost kolena i sl.

Otok kolena sa izlivom: Povreda meniskusa može uzrokovati uvećano nakupljanje zglobne tečnosti u kolenu, što dovodi do oticanja. 

Ograničeni pokreti: Nekad raskid meniskusa limitira pokretljivost. Povreda može uzrokovati osećaj blokade ili zaglavljivanja prilikom pokušaja potpunog ispravljanja ili savijanja noge. Moguće je hramanje i otežan hod. Blokade su vrlo indikativna za bucket handle tip raskida.

Osećaj bolnog preskoka ili klika u kolenu: Povreda meniskusa može uzrokovati neobične zvukove poput škripanja, kliktanja ili škljocanja u kolenu tokom kretanja.

Nestabilnost kolena: Povrede meniskusa mogu dovesti do osećaja nestabilnosti ili slabosti kolena, takođe moguća je i atrofija mišića natkolenice. Sve zajedno nepovoljno utiče na hod  ili aktivnosti koje opterećuju koleno.

Kako se postavlja dijagnoza povreda meniskusa?

Važno je napomenuti da simptomi povrede meniskusa mogu individualno da variraju. Neki raskidi meniskusa mogu da imitiraju neka druga stanja.  Tako da se u svakom slučaju sumnje na povredu meniskusa, preporučuje pregled ortopeda. Ortoped obavlja klinički pregled, preporučuje dodatna ispitivanja ako proceni da su potrebna i određuje odgovarajući plan lečenja. 

Dijagnoza povrede meniskusa se postavlja na osnovu detaljnog pregleda kolena, anamneze pacijenta i kliničkih testova, tj ispitivanja kolena. Dodatno, mogu se koristiti i različita snimanja kao što su rendgen, ultrazvuk i magnetna rezonanca (MR).

Danas je MR pregled praktično standardna i najbolja metoda za utvrdjivanje povreda meniskusa.

Klinički znaci i testovi za raskid meniskusa i meniskalni bol

Klinički znaci raskida meniskusa kolena i meniskalnog bola mogu uključivati osetljivost na pritisak na određenim tačkama kolena, bol pri savijanju – fleksiji ili opružanju – ekstenziji kolena i određene testove. 

Naime ortopedi često koriste testove koji nekad sa velikom sigurnošću mogu da ukažu na povredu spoljnjeg ili unutrašnjeg meniskusa, kao što su McMurray test, Apley test i sl.

Koja snimanja se koriste za meniskus?

Nekad je dijagnoza raskida i oštećenje meniskusa bila izazovna i ne uvek jednostavna za postavljanje. Čak je bio i značajan broj dijagnostičkih artroskopija kolena. Danas je to mnogo lakše, jer se za vrlo pouzdano dijagnostikovanje povrede meniskusa koristi magnetna rezonanca (MR). MR je najbolji način da se prikažu detalji strukture meniskusa i drugih mekih tkiva u kolenu. 

Savremeni standard koji se preporučuje se adekavatan uvid u stanje meniskusa je snaga aparata od najmanje 1,5 T (T=tesla). Danas se rendgen i ultrazvuk koriste znatno ređe kad je u pitanju sumnja na raskid meniskusa.