šta je Vitamin D

Šta je Vitamin D

VITAMIN D ILI ,,VITAMIN SUNCA,, je najvažniji vitamin za jake kosti! D vitamin ima glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju! Naše telo samo proizvodi ovaj vitamin kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, a unosimo ga u organizam i putem hrane i suplemenata poput immunogola.

Vitamin D je hranljiva materija potrebna vašem telu za izgradnju i održavanje zdravih kostiju, zuba, imuniteta i brojnih organa.

Telo može da apsorbuje kalcijum, primarni mineral kostiju, samo kada je prisutan vitamin D. Takođe reguliše mnoge druge ćelijske funkcije u telu.

sunčani vitamin

Vitamin D

VITAMIN D ima antiinflamatorna, antioksidativna i neuroprotektivna svojstva koja podržavaju zdravlje imuniteta, funkciju mišića i aktivnost moždanih ćelija.

Holekalciferol – „sunčani vitamin“, ima niz zdravstvenih blagodati, a posebno su važne one za zdravlje kostiju, zuba i imuniteta.

Njegov „pravi“ naziv je kalcitriol ili ponekad holekalciferol (vit. D3), u prevodu je kalcifer („nošenje kalcijuma oko sebe”) i sterol (vrsta steroidnog hormona).

zašto je važan vitamin D

Koje uloge ima Vitamin D !

· Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma iz creva i njegovo ugrađivanje u kosti.

· Omogućava izgradnju snažnih kostiju

· Održava normalan i potreban nivo kalcijuma i fosfora u krvi

· Sprečava osteomalaciju i osteoporozu

· Sprečava rahitis

· Ima važnu ulogu u regulisanju i jačanju imunološkog sistema. Dovoljan unos vitamina D pomaže u sprečavanju infekcija i smanjenju upalnih procesa u telu.

· Reguliše krvni pritisak – Nedostatak vitamina D povezan je sa povišenim krvnim pritiskom

· Pomaže u održavanju zdravog raspoloženja – može imati pozitivan učinak na raspoloženje, a nedostatak vitamina D povezan je s depresijom.

· Reguliše rad i proizvodnju hormona – uključujući hormone koji utiču na metabolizam i rast i obnavljanje ćelija .

koji su izvori Vitamina D

Sunčeva svetlost

Najbolji izvor vitamina D je sunčeva svetlost, koja podstiče sintezu vitamina D u koži. Međutim, mnogi ljudi ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti ili ne borave dovoljno na otvorenom kako bi ga stvorili dovoljno.

Količina vitamina D koju vaša koža stvara zavisi od mnogih faktora, uključujući doba dana, sezonu, geografsku širinu i pigmentaciju kože.

U zavisnosti od toga gde živite i vašeg načina života, proizvodnja vitamina D može da se smanji ili će u potpunosti izostati tokom zimskih meseci.

Krema za sunčanje, iako je važna, takođe može smanjiti proizvodnju vitamina D. U slučaju niske izloženosti sunčanoj svetlosti od novembra do aprila unos vitamina D prehranom i suplementacijom postaje vrlo važan.

Hrana i suplementi

Najvažniji izvori u hrani su riblje ulje, masna riba, kao što su losos, skuša i sardine, jetra i žumance.

1. Ribe: Masne ribe poput lososa, skuše, tune i sardine su bogate vitaminom D.

2. Mlečni proizvodi: Mleko, sir i jogurt obogaćeni su vitaminom D.

3. Jaja: ga takođe sadrže, posebno u žumanjku.

4. Gljive: Određene vrste gljiva, poput shiitake i portobella, mogu sadržati D vitamin

Još jedan način da obezbedimo dovoljne količine tj. nadoknadimo nedostatak vitamina D, posebno tokom jeseni i zime, je putem dodataka u ishrani – suplementacije.

Immunogol je suplement za imunitet sa optimalnom dozom vitamina d

PREVENCIJA je najbolje lečenje – koji vitamin D kupiti

Obzirom na potencijalne odlične efekte a bezbednost primene IMMUNOGOLA koji sadrži D vitamin, može da se preporuči i:

– Starijim osobama sa mogućim deficitom vitamina D

– Profesionalnim sportistima i rekreativcima

– u zimskim i periodima učestalih viroza i respiratornih infekcija

– oslabljen imunitet i sva imunodeficijentna stanja

– stresni periodi i hornični umor

– oporavak posle operacija ili bolesti…

Mnoge starije osobe nisu redovno izložene sunčevoj svetlosti i imaju problema sa apsorpcijom vitamina D, pa će uzimanje suplemenata sa vitaminom D verovatno pomoći u poboljšanju zdravlja kostiju.

Suplementacija vitaminom D može biti potrebna u određenim slučajevima kada se ne može osigurati dovoljan unos vitamina D iz hrane i sunčeve svetlosti ili kada postoji nedostatak vitamina D.

Oblik Vitamina D - D2 i D3

Vitamin D2 (ergokalciferol)

Vitamin D2 ergokalciferol je oblik koji potiče od biljaka i gljivica izloženih ultraljubičastom zračenju.

Često se dodaje kao dodatak u namirnice, kao u mleko, žitarice, neke voćne sokove;

Vitamin d3 holekalciferol

Potiče ili od hrane životinjskog porekla ili od dodataka ishrani.

Sintetiše se u koži iz 7-dehidroholesterola (provitamin D3) pod dejstvom ultraljubičastog zračenja.

Koji je najbolji vitamin D kada je potreban, koje su simptomi, optimalne doze, neželjeni efekti i kontraindikacije

KADA JE POTREBNO UZIMATI D VITAMIN PUTEM SUPLEMENATA ?

Suplementacija vitaminom D može biti potrebna u određenim slučajevima kada se ne može osigurati dovoljan unos vitamina D iz hrane i sunčeve svetlosti ili kada postoji nedostatak vitamina D.

Snižen nivo vitamina D je prisutan ako je nivo total ≤ 75 nmol/L

Već kod prvih simptoma potražite adekvatan supplement koji sadrži D vitamin kao i i ostale vitamine potrebne za njegovu pravilnu apsorpciju. Savetuje se da bi osobe na veganskoj ishrani bi mogle da razmotre redovnu suplementaciju vitaminom D.

Nedostatak vitamina d simptomi – neki od mogućih simptoma koji ukazuju da treba da proverite nivo D vitamina u krvi:

* opadanje kose, promene na koži, problemi sa zubima

* pojačan umor,

* bolovi u kostima, leđima zglobovima, prelomi

* melanholija, depresija,

* česte prehlade i oboljevanje od virusnih infekcija.

* migrene koja se ponavljaju

* dijareja

Koje su preporučene doze iU kapsula vitamin d

Preporučuje se da se D uzima u skladu sa uzrastom i starosnom dobi. Uvek je važno konsultovati se sa lekarom oko preporučene doze koja može varirati.

Na osnovu jednostavnih laboratorijskih analiza, možemo da utvrdimo da li pacijentu nedostaje vitamin D. Tada mogu da se savetuju i dodatana ispitivanja ili snimanja npr. DXA ili rendgen kako bi se proverila jačina kostiju. Lekar u tom slučaju može da preporuči uzimanje preparata na bazi vitamina D.

Preporučene dnevne doze iu tableta vitamin D

se razlikuju u zavisnosti od uzrasta i stanja zdravlja. Preporučuju se sledeće doze:

Deca od rođenja do 6 meseci: 400 IU (10 mcg) dnevno
Deca od 6 meseci do 1 godine: 600-1000 IU (15-25 mcg) dnevno
Deca od 1 do 18 godina: 600-1000 IU (15-25 mcg) dnevno
Odrasle osobe do 70 godina: 600-800 IU (15-20 mcg) dnevno
Odrasle osobe starije od 70 godina: 800-1000 IU (20-25 mcg) dnevno

Ove doze su samo smernice, pa je preporučljivo da se pre uzimanja suplemenata vitamina D konsultujete sa svojim lekarom kako bi se odredila optimalna doza za vaše specifične potrebe.

DA li je moguća Hipervitaminoza vitamina D?

Hipervitaminoza vitamina D se javlja kada je nivo ovog vitamina u organizmu previsok, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Neki od znakova i simptoma hipervitaminoze vitamina D uključuju:

Gubitak apetita
Mučnina i povraćanje
Zatvor ili dijareju
Suva usta
Slabost mišića
Osteoporozu
Povećanje kalcijuma u krvi (hiperkalcemiju), što može dovesti do kamenja u bubregu, oštećenja bubrega i srca, kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, savetujemo da se obratite svom lekaru kako bi se utvrdio uzrok i preduzele odgovarajuće mere za smanjenje nivoa vitamina D u organizmu.

Uzroci hipervitaminoze vitaminom D

• prekomerni unos suplemenata;

• istovremena upotreba suplemenata kalcijuma, vitamina D, ribljeg ulja i ultraljubičastog zračenja;

• slučaj preosetljivosti ili netolerancije u organizmu na vitamin

Vitamin D pouzdan saveznik kostiju i imuniteta

Immunogol sadrži vitamin d

Kome je potreban vitamin D
vitamin sunca je potreban svima!

Posledice dugotrajnog nedostatka D vitamina

Nedostatak vitamina D može imati za posledicu ili se povezuje kao bitna činilac u nastajanju u nekim od sledećih stanja:

Rahitis,
Maligna oboljenja,
Virusne i bakterijske infekcije,
Dijabetes,
Alergije i astma,
Psorijaza.

Osteoporoza, osteomalacija – bez vitamina D vaše kosti mogu postati meke, tanke i lomljive. Nedovoljni unos vitamina D takođe je povezan sa osteoporozom i artrozom

Koji faktori koji dovode do nedostatka D vitamina ?

Nedovoljna izloženost suncu;
Nedovoljan unos hrane bogate ovim vitaminom;
Nedostatak apsorpcije vitamina D u crevima (bilijarna ciroza, sindrom kratkog creva, egzokrina Insuficijencija pankreasa, Kronova bolest, cistična fibroza, celijakija);
Bolesti jetre i bubrega koje smanjuju stvaranje aktivnih oblika vitamina D;
Povećani gubitak vitamina D (nefrotski sindrom, peritonealna dijaliza);
Redovna primena nekih lekovia: barbiturati, antikonvulzivi
Stalna upotreba krema za sunčanje sa zaštitnim faktorima;
Tamna koža (sa tamnjenjem smanjuje se sinteza vitamina D);
Starost;
Prekomerna težina i gojaznost.
Takođe hronični bolesnici, kao i novorođenčad majki sa nedostatkom ovog vitamina, imaju povećan rizik od razvoja nedostatka vitamina D.

Vitamin D i povezanost sa uzrastom i organima

Deca i D vitamin – Nedostatak ovog vitamina dovodi do rahitisa kod dece. Preporuka je da i bebe uzimaju dodatne količine vitamina D kako bi se, pored ostalog, smanjila potencijalna mogućnost alergija na hranu. Neka istraživanja pokazuju da je visok pritisak kod dece povezan sa nedostatkom vitamina d.

Trudnice i D vitamin – Preporučuje se da trudnice uzimaju dovoljne količine vitamina d jer je njegov nedostatak povezan sa preeklampsijom, rođenjem deteta pre termina i gestacijskim dijabetesom.

Žene i D vitamin – preporuka je da žene uzimaju dodatne količine d vitamina kako bi se pored ostalog smanjio rizik za razvoj oseteoporoze.

Zdravi zubi i D vitamin – Vitamin D pomaže vašem telu da apsorbuje kalcijum i fosfor iz hrane. Bez toga, vaši zubi su mnogo skloniji karijesu i lomovima, jer možda nećete pravilno apsorbovati druge hranljive materije.

Gojaznost tela i D vitamin – Dokazano je da usled nedostatka vitamina D imunitet slabi, a rizik od zapaljenskih procesa, korone, osteoporoze, bolesti srca, dijabetesa i raka raste. Gojazni ljudi izloženi su najvećem riziku.

Dijabetes i D vitamin – Nedostatak vitamina D povezan je i s višom incidencijom pojave dijabetesa, odnosno rizik za pojavu dijabetesa tipa 2 je dva puta manji kod osoba sa većim nivoima vitamina D u krvi.

Vitamin D i autoimune bolesti – Vitamin D deluje kao imunomodulator, utiče na pojavu i tok autoimunih oboljenja. Njegov nedostatak je opisan kod sistemskog lupusa, reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva. Aktivnost bolesti je u negativnoj korelaciji sa koncentracijama vitamina D u krvi. Supstitucija pozitivno deluje na tok oboljenja i smanjuje broj relapsa.

Kardiovaskularne bolesti i D vitamin – kod ljudi starijih od 50 godina čak i umeren nedostatak vitamina D povezan sa razvojem koronarne bolesti, srčane insuficijencije, sa moždanim udarima i sa povećanom stopom smrtnosti

Vitamin D činjenice i preporuke

Vitamin D je veoma važan u metabolizmu kalcijuma i fosfora, podstiče njihovu resorpciju u crevima i deponovanje u kostima. Nedostatak vitamina D dovodi do demineralizacije kostiju koja se kod dece manifestuje kao rahitis a kod odraslih kao osteomalacija.

Postoje dva osnovna izvora vitamina D, može se sintetisati u koži ili uneti hranom i suplementima. Dejstvom sunčevih zraka na kožu organizam sintetiše D3, holekalciferol, pri čemu osobe tamne puti moraju biti izložene suncu 3 – 5 puta duže da bi proizvele istu količinu vitamina D kao osobe svetle puti. Takođe starije osobe imaju značajno manju sposobnost sinteze vitamina D u koži.

Vitamin D3 se tokom godine na našoj geografskoj širini uglavnom sintetiše samo u periodu od maja do oktobra. Ostalih 6 meseci se ne stvara vitamin D3 u koži već se može uneti hranom.

Bojazan od mogućih negativnih efekata izlaganju Suncu, posebno rizik od melanoma, zahteva zaštitu od UV zračenja što minimizira endogenu sintezu vitamina D. Upotreba sredstava za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom 30 smanjuje sintezu vitamina D za više od 95%.

Tokom zime sunce obezbeđuje vitamin D svega 20 % dnevnih potreba! Zbog toga se većina lekara oslanja na suplemente i ne prepisuje izlaganje suncu!

Kada je najbolje uzeti D vitamin

Kako i kada se uzima? Pošto je D vitamin rastvorljiv u mastima najbolje je unositi ga nakon obroka koji sadrži zdrave masti poput mesa, ribe, jaja, avokada ili maslinovog ulja, kako bi se maksimalno apsorbovao.

U koje doba dana se pije D vitamin? Neki lekari preporučuju da ga je najbolje uzeti ujutru.

Kojom hranom? Ulja jetre bakalara, nekih riba, pojedine pečurke i žumanci nude nešto veće količine vitamina D od ostalih namirnica, ali niti su u našoj ishrani redovni niti su količine dovoljne da podmire minimum dnevnih potreba.

Ergokalciferol, vitamin D2, unet pre svega hranom biljnog porekla ima 2-3 puta slabiji efekat na zdravlje od holekalciferola. Tako još jedna grupa stanovništva ljudi na vegetarijanskoj ishrani ima stalni deficit D vitamina.

Gojazne osobe vezuju ovaj liposolubilni vitamin u masnom tkivu te su u dodatnom riziku od hipovitaminoze.

Zaključak je da najčešće ne sintetišemo dovoljno vitamina D i ne unosimo ga hranom, pa se deficit vitamina D sreće u 40-50% populacije, odnosno više od milijardu ljudi ili najednostavnije, svaka četvrta osoba je deficitarna u vitaminu D. Može se slobodno reći da postoji pandemija nedostatka vitamina D nastala usled uslova života, ishrane ali i brojnih komorbidnih stanja.

D Vitamin iz ugla ortopedije

Studije pokazuju da suplementacija vitaminom D u u kombinaciji sa drugim vitaminima i mineralima mogu smanjiti rizik od pada i preloma kosti!

Nedostatak vitamina D pogađa ljude svih uzrasta i dovodi do povećanog rizika od preloma, neraspoloženja i deformiteta i kod dece i kod odraslih.

Sve veći broj dokaza ukazuje na to da D vitamin takođe igra suštinsku ulogu u skeletnim mišićima, a nedostatak vitamina D može doprineti slabosti mišića i povećanom riziku od padova.

Status vitamina D je povezan sa progresijom osteoartritisa i naknadnom potrebom za zamenom zglobova.

S obzirom na rasprostranjenost nedostatka vitamina D i njegove implikacije u širokom spektru uobičajenih mišićno-skeletnih bolesti, imperativ je da ortopedi, reumatolozi i svi ostali lekari ali i opšta javnost budu upoznati sa postojanjem, prevencijom i lečenjem ovog poremećaja.