PRELOMI ACETABULUMA
Ortopedija dr Dren
dr Radoicic D.
Saobraćajni traumatizam je uzrok 75% preloma acetabuluma. Gotovo 50% ovih preloma se registruje u sklopu politraume. Prelom može da bude praćen luksacijom kuka ili povredom, išijadikusa. Prelom praćen luksacijom kuka je hitno ortopedsko stanje i zahteva urgentnu repoziciju. Najznačajniji faktori za dobru prognozu su restauracija doma acetabuluma je stabilnost kuka.
Klasifikacija – Judet i Letournet su autori sa najvećim doprinosom u razumevanju preloma acetabuluma, njihova klasifikacija na pet elementarnih i pet kompleksnih konfiguracija preloma ima i danas najveći značaj u dijagnostici i optimalnom izboru modaliteta hirurškog lečenja. Postoje i drugi kalsifikacioni sistemi AO i OTA podele koje takođe imaju praktičnu primenu u komparaciji, izboru metoda i dugoročnim prognozama.
Dijagnoza – kao u prethodnom poglavlju (prelomi karlice)
Neoperativno lečenje – Simplex prelomi sa manje od 4 mm dislokacije acetabularnog doma mogu da se leče trakcijom od 4 do 6 nedelja i potom mobilizacijom bez oslonca na povređenu nogu do sigurnih znakova zarastanja preloma. Sa većom dislokacijom može da se razmisli u pravcu ORIF, uzimajući u obzir starost pacijenta kao i funkcionalni status. U starijih, najpre neoperativno potom odloženo totalna artroplastika kuka, može da bude značajno bolji izbor i put sa manje rizika
Operativno lečenje – preduzima se kod nestabilnih preloma, poželjno u prvoj nedelji od povrede, ukoliko nema anestezioloških kontraindikacija i u ustanovama koje mogu da obezbede uslove za ove često složene i rizične zahvate.
U zavisnosti od konfiguracije preloma primenjuju se prednji ilioingvinalni ili produženi zadnji Kocher langebeck pristup. U određenim slučajevima potrebni su i primenjuju se extenzivni trijadijatni ili produženi iliofemoralni pristupi. Generalni princip je anatomska repozicija i stabilizacija preloma rekonstruktivnim pločicama i zavrtnjevima. Danas sa izuzetnim napretkom u hirurškoj tehnici i implantatima u slučajevima značajne destrukcije acetabuluma, koje uglavnom dovode do posttraumatske artroze kuka, sve češće se odlučujemo za totalnu bescementnu artroplastiku kuka. Ona se obično izvodi odloženo po saniranju preloma (ređe akutno po stabilizaciji pacijenta) odgovarajućim zavrtnjevim i multihole acatabularnim implantatima, ponekad uz dodatnu osteoplastiku acetabularnih defekata (koštanim graftovima ili trabecularnim metal-om)
Komplikacije preloma acetabuluma
Povrede išijadikusa se javljaju u oko 30% slučajeva, ređe su povrede femoralnog i superiornog glutealnog nerva. Moguća je dramatična agravacija preoperativno subkliničke lezije išijadikusa nakon operativnog lečenja preloma. Postoperativne pareze se često oporavljaju unutar nekoliko nedelja, ostaju permanentne u oko 10% traumatskih lezija.
I pored rutinske tromboprofilakse česte su tromboembolijske komplikacije. Infekcije su relativno retke (3 do 5%). Heterotopne osifikacije imaju incidencu od 5 do 15 %, međutim imaju uticaja na redukciju pokreta kod relativno molog broja pacijenata.
Avaskularna nekroza glave femura, hondroliza i posttraumatska artroza kuka su kasne komplikacije ovih preloma. Kada se razviju i onemogućuju normalno i bezbolno kretanje, tretman izbora, kod pacijenata sa završenim rastom, je totalna artroplastika kuka.
Ortopedija dr Dren
dr Radoicic D.
