Smrznuto rame - adhezivni kapsulitis ramena

SMRZNUTO RAME KLINIČKA SLIKA

Tipična klinička slika smrznutog ramena (adhezivnog kapsulitisa) karakteriše se postepenim razvojem simptoma, koji obuhvataju bol i ograničenje pokretljivosti u ramenu. Ova stanja se obično razvijaju kroz tri faze.

Faze smrznutog ramena

1. • Zamrzavajuća faza (freezing faza bola)
     Početak je često nejasan, sa postepenim povećanjem bola u ramenu, koji može biti gori noću, utičući na spavanje.
     Bol se pojačava pri pokretima ramena, a postepeno dolazi i do smanjenja opsega pokreta.

1. • Zamrznuta faza (frozen faza adhezije)
     Bol može početi da jenjava, ali zato dolazi do značajnog smanjenja pokretljivosti ramena. Pacijenti često navode da ne mogu obavljati uobičajene aktivnosti, kao što su oblačenje ili pranje kose.
     Ograničenje pokreta je tipično u svim smerovima, posebno pri pokušaju podizanja ruke ili pomeranja ruke ka leđima.

1. • Odleđujuća faza (thawing faza oporavka)
     Postepeno poboljšanje pokretljivosti ramena. Bol se dodatno smanjuje, ali potpuni oporavak može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Smrznuto rame ima tipične tegobe i simptome

• Uporni noćni bol u ramenu, ili bol koji se pogoršava noću
• Značajno ograničenje pokretljivosti, uključujući rotaciju, abdukciju (podizanje ruke sa strane) i unutrašnju rotaciju
• Otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Diferencijalna dijagnostika

Smrznuto rame može biti slično ili se pomešati sa drugim stanjima koja izazivaju bol i ograničenje pokretljivosti ramena, uključujući:

1. 1. Rotatorna manžetna tendinopatija ili ruptura: Karakteriše se bolom i slabostima pri određenim pokretima, posebno pri podizanju ruke.
   2. Osteoartritis ramena: Dovodi do bolova, ukočenosti i ograničenog pokreta, ali obično uz prisutnost jasnih promena vidljivih na rendgenskom snimku.
   3. Bursitis i kalcifikat ramena: Upala burze i kalcifikat ramena mogu izazvati sličan obrazac bola, ali obično ne dovodi do tako izraženog ograničenja pokreta kao smrznuto rame.
   4. Cervikalna radikulopatija: Problemi sa vratnim delom kičme mogu izazvati bol u ramenu, ali obično je praćen i bolom ili slabostima u ruci, sa specifičnim obrascem koji odgovara nervnom korenu.

Posebnost smrznutog ramena

Ono što smrznuto rame odvaja od ostalih stanja je kombinacija postepenog razvoja bolova koji prethode ograničenju pokretljivosti, a potom i faze u kojoj se pokretljivost postepeno vraća, često bez jasnog uzroka ili prethodne povrede. 

Ograničenje pokreta je globalno, što znači da je smanjen u svim pravcima, što je manje karakteristično za ostala stanja koja utiču na rame. 

SMRZNUTO RAME DIJAGNOZA 

Dijagnoza smrznutog ramena (adhezivnog kapsulitisa) zasniva se na kombinaciji kliničke evaluacije, simptoma koje pacijent iznosi, i fizikalnog pregleda, uz dopunu dijagnostičkih snimanja ako je potrebno. Ne postoji laboratorijski ili sličan test koji bi dokazao smrznuto rame. Evo detaljnog opisa procesa dijagnostikovanja:

Anamneza

Prvi korak u dijagnozi je detaljan razgovor sa pacijentom o simptomima i istoriji bolesti. Lekar će postaviti pitanja o prirodi i trajanju bolova u ramenu, o ograničenjima pokreta, i o bilo kojim ranijim povredama ili operacijama ramena.

Klinički pregled

Lekar će zatim izvršiti fizikalni pregled kako bi procenio obim pokreta ramena i prisustvo bola. Ovo uključuje pasivne i aktivne pokrete ramena, gde lekar pomera ruku pacijenta (pasivno pokretanje), a zatim pacijent pokušava da samostalno izvede pokrete (aktivno pokretanje). Kod smrznutog ramena, zapaža se značajno smanjenje obima pokreta, posebno rotacija i u pokretima podizanja ruke iznad glave ili pomeranja ruke ka srednjoj liniji leđa.

Snimanja za smrznuto rame

Iako se dijagnoza često može postaviti na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda, ponekad su potrebni dodatni dijagnostički testovi:

Rendgenski snimak ramena: Može se koristiti za isključivanje drugih uzroka bola u ramenu, kao što su osteoartritis ili fraktura ramena.

Magnetna rezonanca (MRI): MRI može biti koristan za procenu stanja mekih tkiva, uključujući zglobnu kapsulu i rotatornu manžetnu, iako nije uvek neophodan za dijagnozu smrznutog ramena.

Ultrazvuk: Koristi se za vizualizaciju mekih tkiva ramena, može pomoći u identifikaciji upala ili drugih abnormalnosti.

U većini slučajeva, snimanja služe za isključivanje drugih problema koji bi mogli uzrokovati simptome slične smrznutom ramenu, poput povrede rotatornee manžetne, artritisa ili kalcifikata u mekim tkivima. Konačna dijagnoza smrznutog ramena se obično postavlja na osnovu impresije lekara tipične kliničke slike i karakterističnog gubitka pokretljivosti u ramenu.

SMRZNUTO RAME LEČENJE

Lečenje smrznutog ramena (adhezivnog kapsulitisa) zahteva sveobuhvatan pristup koji se obično odvija u nekoliko faza, od konzervativnih metoda do invazivnih hirurških procedura. Pravac i trajanje tretmana zavisi od težine simptoma i odgovora pacijenta na lečenje. Evo detaljnog pregleda opcija lečenja smrznutog ramena:

Konzervativne terapije

Fizikalna terapija 

Prvi korak u lečenju smrznutog ramena je fizikalna terapija. Za lečenje smrznutog ramena (adhezivnog kapsulitisa), fizikalna terapija i različiti oblici fizikalnih tretmana igraju ključnu ulogu. Cilj ovih metoda je smanjenje bola, poboljšanje opsega pokreta i jačanje mišića ramena. Evo pregleda nekih od najefikasnijih fizikalnih opcija za lečenje smrznutog ramena:

Vežbe za istezanje i jačanje.  

1. 1. Vežbe istezanja: Cilj je postepeno povećanje fleksibilnosti i opsega pokreta u ramenu. Vežbe kao što su zidni penjači (polako kliziti prstima uz zid kako bi se podigla ruka više) i vežbe sa peškirom (koristi se peškir prebačen preko ramena kako bi se povukla ruka u teže dostupne pozicije) su posebno korisne.
   2. Jačanje: Kada se opseg pokreta poboljša, fokus se prebacuje na vežbe za jačanje kako bi se podržala stabilnost ramena i smanjila mogućnost ponovne pojave simptoma. Vežbe bi trebalo redovno da se izvode, i ako je moguće uz nadzor fizioterapeuta. 

Elektroterapija

1. 1. TENS (Transkutana električna nervna stimulacija): Koristi se za ublažavanje bola putem električnih impulsa koji stimulišu nerve. Ovo može pomoći u smanjenju zavisnosti od analgetika.
   2. Interferentna struja: Primena interferentnih struja može pomoći u smanjenju bola i inflamacije, kao i u poboljšanju cirkulacije u zahvaćenom području.

Terapija laserom

Postoje preporuke da laserska terapija (LLLT): Može smanjiti bol i upalu te poboljšati izlečenje tkiva. Laser stimulira ćelije i može doprineti bržem oporavku funkcije ramena.

Terapija ultrazvukom

Ultrazvučna terapija: Koristi zvučne talase visoke frekvencije koji prodiru u tkivo, čime se poboljšava cirkulacija i smanjuje upala. Može pomoći i u razbijanju adhezija unutar zglobne kapsule.

Magnetna terapija

Pulsirajuća magnetna terapija: Iako je potrebno više istraživanja, neki pacijenti prijavljuju poboljšanje u pogledu bolova i opsega pokreta nakon primene pulsirajuće magnetne terapije, koja može stimulisati reparativne procese na ćelijskom nivou.

Manuelna terapija – Mobilizacija

Fizioterapeut može primenjivati specifične tehnike za mobilizaciju zgloba ramena, pomažući u poboljšanju pokretljivosti i smanjenju bola.

Kombinacija ovih fizikalnih terapijskih opcija, prilagođena individualnim potrebama pacijenta, pokazala se kao efikasan način za upravljanje i lečenje smrznutog ramena. Važno je napomenuti da proces lečenja zahteva vreme, strpljenje i doslednost u sprovođenju terapijskih vežbi i tretmana. Komunikacija sa fizioterapeutom i lekarom koji prati lečenje ključna je za postizanje optimalnih rezultata.

Medikamentozna terapija – Lekovi protov bola

Za ublažavanje bola i upale mogu se koristiti lekovi protiv bolova u zglobovima. 

najčešće se primenjuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) poput diklofena, ibuprofena ili naproksena. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti i paracetamol ali i neke ,,jače,, analgetike ili kombinacije analgetskih tretmana. Treba probati svakako i primenu lokalnih gelova koji mogu da doprinesu poboljšanju kao što je ORTHOGOL gel.

Injekcije za smrznuto rame

Najčešće se za smrznuto rame primenjuju kortikosteroidi tj. kortikosteroidne injekcije tzv. blokade.  Ako konzervativne metode ne donesu olakšanje, mogu se koristiti injekcije kortikosteroida direktno u zglobnu kapsulu. Ove injekcije mogu značajno smanjiti bol i upalu, što može pacijentu pomoći da lakše sprovodi fizikalnu terapiju. 

Mogu se kombinovati sa anesteticima, ili sa hijaluronskim injekcijama. U svakom slučaju se savetuje oprez pri primeni kortikosteroida i ne previše ponavljanja. 

Manipulacija pod anestezijom

Ako se pokretljivost ramena ne poboljša uz gore navedene tretmane, nekad se može predlagala manipulacija ramenog zgloba pod anestezijom. Ovaj postupak uključuje pasivno pomeranje ramena dok je pacijent pod opštom anestezijom, kako bi se razbili adhezije u zglobnoj kapsuli. Danas se sve ređe primenjuje. Postupak nosi rizike od povreda zgloba, te se koristi samo kada druge metode ne uspeju.

Hirurška intervencija za smrznuto rame

Artroskopska hirurgija – U slučajevima teškog adhezivnog kapsulitisa koji ne reaguje na druge tretmane, može se razmotriti artroskopija ramena. Tokom ove minimalno invazivne procedure, hirurg napravi male rezove oko ramena kroz koje uvodi instrumente i kameru za vizualizaciju i uklanjanje zadebljanih delova zglobne kapsule ili oslobađanje zalepljenih tkiva.

Dugotrajna rehabilitacija

Nakon invazivnih tretmana, dugotrajna rehabilitacija je ključna za povratak funkcije ramena. Fizikalna terapija se nastavlja posle svih invazovnihprocedura sa ciljem poboljšanja snage i fleksibilnosti, a pacijenti se ohrabruju da nastave sa terapijskim vežbama kod kuće.

FAQ o smrznutom ramenu

Koliko dugo traje oporavak od smrznutog ramena?

Oporavak od smrznutog ramena varira od osobe do osobe i može trajati od nekoliko meseci do 2-3 godine. Proces oporavka često prolazi kroz tri faze: zamrzavajuću, zamrznutu i odleđujuću fazu. Strpljenje i doslednost u sprovođenju preporučenih vežbi i terapija su ključni za uspešan oporavak.

Mogu li aktivnosti kao što je plivanje ili teretana pogoršati stanje smrznutog ramena?

Aktivnosti koje uključuju kontrolisano i umereno kretanje ramena, poput plivanja, mogu biti korisne tokom odleđujuće faze oporavka. Međutim, važno je izbegavati intenzivne i nagle pokrete koji mogu pogoršati bol ili dalje ograničiti pokretljivost. Teretana može biti korisna ako se vežbe biraju pažljivo i izvode pod nadzorom stručnjaka, uz fokus na postepeno jačanje i povećanje fleksibilnosti.

Da li je operacija neophodna za lečenje smrznutog ramena?

Većina slučajeva smrznutog ramena može se uspešno lečiti bez operacije, kroz kombinaciju fizikalne terapije, medikamenata i, ponekad, injekcija. Hirurška intervencija se razmatra samo u teškim slučajevima kada konzervativne metode lečenja ne donesu poboljšanje nakon dužeg vremenskog perioda.

Može li smrznuto rame da se ponovi?

Postoji mogućnost ponovnog javljanja smrznutog ramena, posebno ako se ne sprovede adekvatan tretman ili ako pacijent ne prati preporuke za održavanje obima pokreta i snage ramena. Pravilno lečenje i prevencija ključni su za smanjenje rizika od ponovnog javljanja.

Kako da spavam sa smrznutim ramenom bez pojačavanja bola?

Spavanje sa smrznutim ramenom može biti izazov zbog bola. Preporučuje se spavanje na leđima ili na suprotnoj strani od zahvaćenog ramena, uz upotrebu dodatnih jastuka za podršku ruci i ramenu. Jastuk ispod kolena može takođe pomoći u smanjenju napetosti u celom telu.

Postoje li specifične dijete ili suplementi koji mogu pomoći u lečenju smrznutog ramena?

Iako nema specifične dijete za lečenje smrznutog ramena, zdrava ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama (kao što su voće, povrće i integralne žitarice) može pomoći u smanjenju upale i podržati oporavak. Suplementi kao što su ORTHOGOL gel i ORTHOGOL kapsule (glukozamin, hondroitin, hijaluron, bosvelija) sa kombinacijama materija koje su poznate kao dobre za zglobove mogu biti korisni.

Zaključak

Lečenje smrznutog ramena je proces koji zahteva vreme, strpljenje i saradnju između pacijenta i zdravstvenog tima. Rana intervencija može pomoći u ublažavanju simptoma i sprečavanju dugoročnih komplikacija. Važno je napomenuti da svaki pacijent reaguje drugačije na lečenje, te pristup treba individualizovati.