Prevencija osteoporoze
Prevencija osteoporoze je zapravo najbolji lek za osteoporozu.
I za osteoporozu važi kad god je moguće – bolje je sprečiti . . .
Na tip I osteoporoze (postmenopauzalna osteoporoza) najbrojnija osteoporotična populacija, se može značajno uticati putem više preventivnih mera. Najveći broj ovih mera mogu pacijenti samostalno da sprovode i treba ih preduzimati u slučaju prisustva faktora rizika ili po prepoznavanju prvih znakova osteoporoze.
Vrhunac snage, čvrstine i elastičnosti kostiju je oko 30-e godine. Kvalitet i kvantitet koštanog tkiva dostignut do 30-e ali i vrednosti koštanih parametara u starosti zavise od nekoliko faktora:
Genetika i osteoporoza
Od velikog je značaja poznavanje genetskih predispozicija za osteoporozu. Genetika ima značajnu ulogu – procenjuje se da je kvalitet oko 75% koštane mase preodređen genetskim faktorima.
Identifikovani su geni koji kodiraju receptore ze vitamin D i estrogen i njihovo ponašanje značajno utiče na kvalitet kostiju. Ukoliko neko ima genetsko opterećenje za osteoporozu onda su vežbanje, adekvatna ishrana i testiranje koštane mase od još većeg značaja.
Vežbanje i osteoporoza
Dokazano je da vežbe sa opterećenjem (odnosi se na vežbe koje se izvode u stojećem stavu aktiviraju mišiće i kosti protiv sile gravitacije) efektivno povećavaju koštanu gustinu u kičmenim pršljenovima. Za povećanje i održavanje koštane mase preporučuje se 20 do 30 minuta aerobnog vežbanja 3 do 4 puta nedeljno.
Jednom studijom je pokazano da jogging, šetanje, ili uspinjanje na stepeništu sa 70-90% maksimalne snage tri puta nedeljno zajedno sa 1,500 mg of kalcijuma dnevno, povećava koštanu gustinu na nivou liumbalne kičme za 5% u toku 9 meseci. Plivanje i vežbanje u bazenu nisu imali pozitivnih uticaja na povećanje koštane mase.
Posebna mera opreza: za osobe sa osteoporozom ili niskom koštanom masom potrebno je biti oprezan posebno pri određenim aktivnostima i vežbama, posebno mogu da budu opasne vežbe koje zahtevaju uvrtanja u nivou kičme, ili savijanje unapred u struku ( kao što su različite varijante ,,trbušnjaka’’ ili vežbe sa pretklonom i dodirivanjem nožnih prstiju).
Da bi se izbelni neželjeni prelomi tokom vežbanja potrebno je da svi pacijenti sa već postavljenom dijagnozom osteopenije ili osteoporoze, program vežbanja prilagode svojim godinama i mogućnostima, u dogovoru sa svojim lekarom i fizijatrom.
Ishrana i osteoporoza
Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D je od kritične važnosti za snagu kostiju. Procenjuje se da oko 70% ljudi ne unosi redovnom ishranom adekvatne količine kalcijuma i vitamina D. Vitamin D je značajan jer je neophodan za apsorpciju i zadržavanje kalcijuma u kostima.
Preporučene doze kalcijuma i vitamina D za odrasle osobe:
Za premenopauzalne žene starosti od 25-50 godina i postmenopauzalne žene na hormonskoj estrogenskoj terapiji 1000 milligrama kalcijuma dnevno sa 400 i.u. vitamina D. 1500 milligrama kalcijuma je preporučena dnevna doza za trudnice i dojilje.
Za postmenopauzalne žene mlađe od 65 godina koje nisu na estrogenskoj terapiji preporučena dnevna doza je 1500 miligrama sa 400-800 i.u. vitamina D.
Za muškarce od 25 do 65 godina, preporučena doza je 1,000 milligrama kalcijuma dnevno.
Za sve osobe starije od 65 (žene i muškarce) potrebno je 1500 milligrama kalcijuma dnevno.
Što se tiče hrane, namirnice koje su dobri izvori kalcijuma su: mlečni proizvodi products (mleko, jogurt, sir, i sl.), tamno zeleno povrće (npr. spanać), zrnevlje, pasulj i neke vrste ribe.
Dodatno na slobodnom tržitu su dostupni brojni kalcijumski suplementi. Međutim sadrže različite količine kalcijuma tako da nije loše prethodno se posavetovati sa svojim lekarom u vezi odgovarajućeg doziranja suplemenata.
Za vitamin D neophodno je i sunčanje, a izvori su masna riba, jetra, mleko i žitarice. Mada su dostupni brojni vitamin D suplementi.
Ishrana
Pored adekvatnog unosa kalcijuma i vitamina D za prevenciju osteoporoze neophodna je umerenost, raznovrsna i balansirana ishrana. Na primer visoko proteinska dijeta i povećan unos natrijuma povećavaju gubitak kalcijuma urinom i doprinose smanjenju dostupnog kalcijuma.
Važno je naglasiti da dnevni unos više od 2000 miligrama kalcijuma može da ima štetne efekte na novou bubrega, pa i da potencira stvaranje bubrežnih kamena.
Unos preporučenih doza kalcijuma nema štetne efekte za urotrakt, ali se pacijentima sa ranije prisutnim bubrežnim problemima savetuje konsultacija sa lekarom pre započinjanja upotrebe kalcijumskih suplemenata.
Testiranje koštane gustine i lekovi koji usporavaju gubitak koštane mase
Test merenja koštane gustine (bone mineral density BMD) se preporučuje u brojnim ranije navedenim situacijama. U zavisnosti od rezultata ovog testa ukoliko su vam nalazi u zoni koja zahteva reagovanje, lekar će vam možda predložiti i neki od preparata koji usporavaju gubitak koštane mase i odlažu pojavu osteoporoze i osteoporotičnih preloma. O tim i ostalim lekovima kojima se borimo protiv osteoporoze u sledećem tekstu.
Radoičić dr Dragan ortopedski hirurg
OSLOBODI SE BOLA PRIRODNO
prirodni lek za hrskavicu i zglobove
glukozamin, hondroitin, hijaluron, boswellia
Један одговор