Osteoporoza dijagnoza i faktori rizika

osteoporoza dijagnoza DEXA scan

Osteoporoza dijagnoza se poželjno uspostavlja što pre kako bi reagovali na vreme i kako bi se sprečile komplikacije osteoporoze. U cilju utvrđivanja osteoporoze najbitnija je vaša potpuna saradnja sa lekarom, temeljna anamneza, klinički pregled, kao i sprovođenje adekvatnih dijagnostičkih testova.

Nepovoljna je opcija kad je prvi znak i potvrda dijagnoze osteoporotični prelom.

Zlatni standard za dijagnozu osteoporoze je DEXA scan (dual energy x-ray absorption scan). Test bazira na prolasku niskoenergetskih x-zraka kroz kost koju ispitujemo (npr. kičmeni pršljenovi, kuk ili ručni zglob). Traje oko 10 minuta, bezbolan je i ima izuzetno nisku limitiranu ekspoziciju radijaciji x-zracima.

Vrednosti koje test generiše se porede sa :

Mladom adultnom populacijom – „T score“, ovaj test meri varijansu između ispitivanog pacijenta i srednjih vrednosti mlađe adultne populacije.

vrednost iznad -1 je normalan nalaz,
vrednost između -1 i -2,5 je u zoni osteopenije
vrednost skora ispod -2,5 se smatra osteoporozom.

Za svaku -1 standardnu devijaciju u T skoru postoji 3 puta veći rizik za prelom kuka i 2,5 puta veći rizik za prelom kičmenih pršljenova.

Po starosti i polu odgovarajućim kontrolnim grupama – „Z score“ meri varijansu između količine kosti ispitivanog pacijenta i kontrolne grupe. Kontrolnu grupu čine ljudi istog pola i starosne dobi. Neobično visoka ili niska vrednost skora može da ukaže na potrebu za dodatnim testovima.

Osteoporoza dijagnoza kome se preporučuje

DEXA se preporučuje u sledećim slučajevima:

sve žene starije od 65 godina
Žene u postmenopauzi mlađe od 65 gdoina sa više faktora rizika
U menopauzi ukoliko se razmišlja o hormonskoj terapiji
Patološki nalaz na rendgen snimcima kičme
Dugotrajna oralna upotreba steroida
Hiperpartiroidizam

Korektna dijagnostika osteoporoze identifikuje primarnu odnosno sekundarnu osteoporozu. Od izuzetnog je značaja razlikovanje različitih tipova osteoporoze pošto su često mere lečenja različite.

osteoporoza dijagnoza dexa dxa scan skeniranje

Faktori rizika za osteoporozu

Ko je u riziku od razvijanja osteoporoze?

Postoje brojne rizične grupe , međutim smatra se da tipičnu grupu povišenog rizika za razvijanje osteoporoze Tipa I imaju osobe ženskog pola između 45 i 50 godina. Generalno, svim osobama sa povišenim rizikom se preporučuje da proaktivno dožive mogućnost osteoporoze, da se testiraju radi utvrđivanja eventualnih ranih znakova i da na vreme preduzimaju preventivne mere.

Faktori rizika za osteoporozu

Izdvaja se nekoliko bitnih faktora rizika za osteoporozu:

Starost. Osobe starije od 65 godina su u zoni posebno povišenog rizika
Pol. Za žene postoji viši rizik, zbogv većeg gubitka koštane mase u menopauzi. Mada rizik postoji i za muškarcem obzirom da oni čoine oko 20 % populacije sa evidentnomk osteoporozom.
Lična anamneza i nasleđe. Odnosi se na osteoporozu u porodici, prisustvo osteoporotičnoh preloma na majčinoj strani porodičnog stabla, i lične anamneze o bilo kom prelomu u odraslom dobu ( posebno nakon 45 godine).
Rasa. Populacije belaca i azijata su u povišenom riziku.
Telesna konstitucija. U povišenom su riziku žene sitnije građe ‘’sitnijih kostiju’’ i mršave sa telesnom masom do 63 kg.
Menstrualna istorija i menopauza. Sama normalna menopauza povećava rizik od nastanka osteoporoze. Rana menopauza ili prekid menstruacija (iz bilo kog razloga) pre fiziološke menopauzepovećava rizik čak i više.
Muški hipogonadizam (iz bilo kog razloga nefunkcionalni testisi, nedostatak testosterona).
Lifestyle. Različiti životni stilovi i loše navike različito nepovoljno utiču na pojavu i razvoj osteoporoze. Životne navike koje izrazito nepovoljno utiču na osteoporozu su:
- malo ili nimalo fizičke aktivnosti – naročito vežbanja sa opterećenjem
- dijeta deficitarna sa kalcijumom i/ili vitaminom D
- alkohol
- pušenje.
- Hronične bolesti i lekovi.
Hronične bolesti kao faktor rizika za osteoporozu
Određeni lekovi mogu da oštete kosti i dovedu do sekundarne osteoporoze. Ovaj tip osteoporoze se može utvrditi kod 20% žena i 40 % muškaraca sa osteoporozom. U ovoj grupi su neki lekovi za lečenje endokrinoloških poremećaja, lifoma i leukemija, poremećaja metabolizma kolagena, nekih gastrointestinalnih poremećaja i epilepsije. Dugotrajna upotreba kortikosteroida za lečenje astme i reumatoloških bolesti može da ima jako loše dejstvo na kosti. Obzirom da se često radi o teškim i hroničnim stanjima te je obično neophodna primena navedenih lekova, nije preporučljiva samoinicijativna obustava i pored štetnog dejstva na kosti, osim ukoliko lekar specijalista koji ih je propisao ne predloži promenu terapije.