Stres prelom - stres frakture

Stres prelom, poznati i kao stres fraktura, predstavljaju poseban tip preloma kosti koji često ostaje nedijagnostikovan ili se dijagnostikuje tek u kasnijim fazama razvoja. Ono što stres prelome čini posebnim je to što se često razvijaju postepeno i bez očiglednih znakova akutne povrede. Ova vrsta preloma ima svoje specifične karakteristike koje je važno prepoznati kako bi se pravilno dijagnostikovala i lečila.

Šta su stres prelomi i zašto su specifični

Stres prelomi predstavljaju frakture u kostima koje nastaju usled ponavljanih naprezanja i opterećenja, kao posledica ponovljenih mikrotrauma kosti, tokom fizičke ili sportske aktivnosti.

One su često rezultat preteranog opterećenja kostiju ili ponavljajućih mehaničkih stresova, što dovodi do slabljenja kosti i njenog pucanja. Ove frakture se najčešće javljaju kod sportista i osoba koje se bave aktivnostima koje zahtevaju ponavljano opterećenje stopala i nogu, kao što su duže hodanje (marš), trčanje, skakanje ili ples.

Ova vrsta povrede može se javiti u različitim delovima tela, uključujući kosti nogu, stopala, karlice, kuka, kičmu i druge. Viđaju se uglavnom u dugim kostima noge (metatarzalne stopala, potkolenica, femur i sl). Ono što stres prelome čini posebnim je to što se često razvijaju postepeno i bez očiglednih znakova akutne povrede, što ih čini izazovnim za dijagnozu.

Zanimljivost je da su nekad su bile česte u vojsci, kod novih regruta nepripremljenih za napore, kad se pešačilo duže i poznate su bile kao marševski prelomi stopala ili noge.

Klinička slika stres frakture

Simptomi stres preloma mogu varirati u zavisnosti od mesta povrede i njenog stepena ozbiljnosti. Neki od najčešćih simptoma uključuju:

Bol koja se pogoršava tokom aktivnosti i smanjuje u stanju mirovanja.
Oticanje na mestu povrede
Osetljivost na dodir ili pritisak.
Moguća pojava crvenila na koži iznad povrede.
Nemogućnost oslonca na nogu

Najčešće kosti koje su pogođene stres frakturama su kosti stopala, posebno kosti metatarzusa (prednji deo stopala), kao i kosti potkolenice (tibija i fibula). Pa su to i regije na koje treba obratiti pažnju ako se pacijent žali na bol, posebno ako postoji podatak o fizičkom naprezanju a nema podatka o svežoj povredi.

Stres prelom – dijagnoza

Dijagnoza stres preloma se postavlja na osnovu simptoma, fizičkog pregleda i snimanja. Dijagnoza stres fraktura zahteva nekad i iskustvo i poznavanje prirode ovih povreda.

Posle kliničkog pregleda rade se rendgen snimci. Važno je pomenuti da standardni rendgenski snimci često ne mogu detektovati ove mikroskopske stres frakture u ranoj fazi. U takvim slučajevima, dodatne dijagnostičke metode mogu biti neophodne:

Magnetna rezonanca (MRI) – koristi se za precizniju sliku kostiju i mekih tkiva.
Skener kompjuterizovana tomografija (CT) – omogućava detaljniji prikaz kosti.
Scintigrafija kostiju – retko se koristi ali takođe može da bude korisna
Ultrazvuk nema primenu u ovoj oblasti.

Zašto su stres prelomi dijagnostički izazovni posebno u ranoj fazi?

Dijagnoza stres preloma u ranoj fazi često predstavlja izazov zbog nedostatka očiglednih simptoma. U početku, pacijenti mogu osećati samo blagu bol ili nelagodnost tokom fizičke aktivnosti, što se često ignioriše ili pripisuje umoru mišića. Međutim, kako se povreda pogoršava, simptomi postaju izraženiji, uključujući bol, otok, eventualno crvenilo i nekad je simptomatičan bolan ili nemoguć oslonac na nogu.

Koji su faktori rizika za stres frakture

Postoje brojni faktori rizika koji mogu povećati verovatnoću nastanka stres preloma. Navešćemo neke:

Intenzivna fizička aktivnost bez adekvatne pripreme i odmora.
Poremećaji metabolizma – deficit vitamina i kalcijuma.
Prethodna istorija stres preloma.
Loše sportske tehnike i obuća.
Ženski pol – podložnije su ovim povredama kod određenih aktivnosti zbog manje gustine kostiju
Prethodni problemi sa stopalima (ravni tabani i stopala, ekvinus i sl,)
Deformiteti kolena i osovine noge (za stres prelome potkolenice i kuka)
Osteopenija i osteoporoza

Kako se leče stres prelomi

Lečenje stres fraktura podrazumeva mirovanje i smanjenje opterećenja na povređenu nogu. Odnosno preporučuje se izbegavanje aktivnosti koje izazivaju bol.

Nekad je neophodno nošenje gipsa, ortoza ili upotreba štaka kako bi se smanjila težina koja se prenosi na prelom i omogućilo zarastanje. Pored toga, fizikalna terapija, primena leda i antiinflamatornih lekova i gelova sa sastojcima koji pomažu zarastanje i oporavak mogu biti deo tretmana za ublažavanje simptoma i podsticanje procesa zarastanja kosti. Retko ali se dešava da su potrebne i operacije ovih preloma.

Stres prelom komplikacije

Nedijagnostikovani ili nelečeni stres prelom može da dovede do ozbiljnih komplikacija, uključujući potpunu frakturu kostiju, produženi oporavak i hronične probleme sa kostima i zglobovima. U nekim slučajevima je jedino rešenje za stres prelom operacija. Operacija za stari nesaniran stres prelom može da bude izazvnije i opterećena sa više rizika za nezarastanje nego normalna fraktura kosti.

Da li postoji prevencija stres frakture?

Preventivne mere u smanjenju rizika od stres preloma postoje i u dobroj meri se poklapaju sa opštim preporukama za zdrav život. Neki od koraka koje možete preduzeti uključuju:

Budite aktivni i u formi
Postepeno povećavajte intenzitet fizičke aktivnosti.
Pravilno zagrevanje pre vežbanja.
Upotreba odgovarajuće sportske opreme i obuće.
Uravnotežena ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D.
Telesna težina u preporučenim okvirima

Važne napomene za stres prelom

Zanimljivosti vezane za stres prelome stopala su da se kod nekih sportova javlja veći rizik od ovih povreda, kao što su trčanje ili plesanje na vrhovima prstiju. Takođe, žene su češće podložne stres frakturama stopala zbog manje gustine kostiju u odnosu na muškarce. Takođe, nedovoljno adekvatno zagrevanje pre fizičke aktivnosti može povećati rizik od stres fraktura.

Stres prelomi su ozbiljne povrede kostiju koje često ostaju nedijagnostikovane ili se kasno dijagnostikuju.

Važno je da se stres frakture prepoznaju i tretiraju na vreme i adekvatno, kako bi se izbegle komplikacije i kako bi se brzo vratili aktivnostima.

Posle preloma povratak treningu treba biti postepen kako bi se sprečilo ponovno opterećenje kostiju i povreda.

Izvori za dalje informisanje