Amputacija ekstremiteta

Amputacija ekstremiteta je hirurški zahvat kojim se uklanja deo ili celina ekstremiteta, najčešće zbog ozbiljne povrede, infekcije, maligniteta, ili komplikacija hroničnih bolesti poput dijabetesa i perifernih vaskularnih bolesti.

U medicinskoj praksi, amputacija predstavlja krajnje rešenje kada su druge terapeutske opcije iscrpljene, a cilj je očuvanje života pacijenta, sprečavanje širenja infekcije, i obezbeđivanje što boljeg kvaliteta života.

Amputacije su češće u starijoj populaciji, kao i kod osoba sa lošom kontrolom dijabetesa i pušača. Imaju veliki medicinski, socijalni, i ekonomski značaj, jer ne samo da utiče na zdravlje i mobilnost pacijenta, već i na njegove psihosocijalne aspekte i sposobnost za svakodnevno funkcionisanje.

Iznenađujuće malo pacijenata zna da dobra amputacija, kad je neophodna može da se organizuje i izvede u privatnoj praksi.

U Dr Dren smo često u prilici da radimo sve vrste amputacija. Od najjednostavnijih amputacija prstiju do pripreme i izvođenja najkompleksnijih operacija amputacija ekstremiteta.

U nastavku sledi detaljniji tekst o svim važniom aspektima ovih operacija.

Amputacija - zašto se radi

Postoji nekoliko grupa razloga i uzroka amputaciju kao jedinu preostalu opciju lečenja.

Vaskularne bolesti: Jedan od najčešćih uzroka amputacija su bolesti krvnih sudova, posebno periferna arterijska bolest, koja dovodi do suženja ili začepljenja arterija u ekstremitetima. Ovo stanje može uzrokovati nedovoljnu prokrvljenost tkiva, što dovodi do ishemije, nekroze tkiva tj. gangrene i, na kraju, potrebe za amputacijom. Uobičajen i široko prihvaćen je izraz amputacija noge zbog gangrene. Kada se znaci gangrene razviju pravilno izvedena amputacija je jedina prava opcija lečenja. Za ova stanja važi da je nekad i pored izvedene amputacije mortalitet izuzetno visok.
Dijabetes često ima vaskularne komplikacije, može izazvati dijabetičnu neuropatiju i perifernu mikroangiopatiju – oštećenje krvnih sudova. Amputacija noge je nažalost česta kod dijabetesnog stopala. Neadekvatno kontrolisani dijabetes u velikom broju neadekvatno lečenih pacijenata može da dovede do potrebe za amputacijom. Rizik za amputacije kod dijabeta se povećava sa godinama starosti.
Traume: Teške povrede esktremiteta multipli prelomi sa povredama mekih tkiva ili konkvasacije poput onih nastalih u saobraćajnim nesrećama, industrijskim nesrećama, ili ratnim dejstvima, često zahtevaju amputaciju kada je ekstremitet toliko destruiran da nije moguća rekonstrukcija. U nekim slučajevima, amputacija je hitna kako bi se sprečilo dalje komplikacije.
Infekcije: Teške infekcije, posebno one koje se ne mogu kontrolisati antibioticima i drugim merama, mogu dovesti do potrebe za amputacijom. Gangrena, koja se često razvija kod dijabetičara ili osoba sa lošom cirkulacijom, jedan je od tipičnih primera infekcija koje mogu dovesti do amputacije. Takođe su mogući razlozi za amputacije nekrotizirajući fascitis, teški ostemijelitis i infekcije proteza veštačkih zglobova.
Tumori: Maligni tumori kostiju ili mekih tkiva, kao što su osteosarkom ili sarkomi mekog tkiva, mogu zahtevati amputaciju kao deo tretmana, kako bi se sprečilo širenje tumora na druge delove tela.
Kongenitalni faktori: U nekim slučajevima, deca se rađaju sa malformacijama ili nedovoljno razvijenim udovima, što može dovesti do potrebe za amputacijom ili korektivnom hirurgijom radi funkcionalnog protetisanja.

Procena - nivo amputacije

Od velike važnosti za uspeh amputacije i smanjenje rizika za komplikacije je adekvatna procena nivoa amputacije.

Iako je napredak moderne medicine i hirurgije u proteklim decenijama izuzetan, nažalost i dalje u određenim situacijama postoji potreba da se kao jedina opcija lečenja predloži amputacija.

U Dr Dren uvek kod planiranja amputacije predlažemo najpoštedniji ali i najbezbedniji nivo. Za pravu procenu je najbitniji hirurg koji razume problematiku i može da da predlog sa najvećim izgledima za uspeh.

Loša procena nivoa amputacije može da dovede do pogoršanja stanja. Može da ugrozi pacijenta, poveća rizike za pojavu komplikacija i tako odlaže i kompromituje rehabilitaciju i uspešno protetisanje.

Danas sa napretkom protetike mnogi amputirani pacijenti posebno mlađi mogu da nastave život sa gotovo normalnim hodom posle uspešnog protetisanja.

Vrste amputacija

Dr Dren ortopedija može da izvede sve vrste amputacija noge ili ruke. Uvek sa idejom da se pacijentu pomogne na najbezbedniji način. Sa što manje rizika i sa pravilnom procenom nivoa amputacije kao i formiranjem tkiva za kasniju uspešnu rehabilitaciju i protetisanje.

Amputacije se mogu razvrstati prema više kriterijuma, uključujući nivo na kojem je amputacija izvršena, tehniku koja je korišćena, i uzrok amputacije. Slede vrste amputacija:

Prema nivou amputacije

Amputacija prstiju (Digitna amputacija): Uklanjanje jednog ili više prstiju na šakama ili stopalima. Česta je kod pacijenata sa dijabetesom ili nakon teških povreda prstiju.
Transmetatarzalna amputacija: Uklanjanje prednjeg dela stopala, uključujući sve prste, obično zbog gangrene ili ozbiljnih povreda.
Amputacija stopala (Syme-ova amputacija): Uklanjanje stopala na nivou skočnog zgloba, pri čemu se petna kost zadržava. Često se koristi kod pacijenata sa dijabetesom ili vaskularnim bolestima.
Amputacija potkolenice – potkolena amputacija (Transtibijalna amputacija): Uklanjanje dela noge ispod kolena. Ovo je jedna od najčešćih amputacija i omogućava pacijentu, bržu rehabilitaciju i relativno dobru mobilnost uz korišćenje proteze.
Amputacija iznad kolena – natkolena amputacija (Transfemoralna amputacija): Uklanjanje dela noge iznad kolena. Ova amputacija je nešto teža za pacijenta i rehabilitaciju jer zahteva veću snagu i vežbanje za korišćenje proteze.
Amputacija kuka – dezartikulacija kuka (Hip disartikulacija): Uklanjanje cele noge u nivou kuka. Ova vrsta amputacije se obično izvodi kod pacijenata sa teškim povredama ili malignim tumorima u regiji kuka.
Hemipelvektomija: Uklanjanje cele moge zajedno sa delom karlice. To je retka, ali vrlo radikalna amputacija, najčešće povezana sa agresivnim malignim tumorima.

Prema uzroku amputacije

Traumatska amputacija: Amputacija koja se izvodi zbog teških povreda kao što su saobraćajne nesreće, industrijske povrede, ili ratne povrede. U nekim slučajevima, amputacija se može izvršiti odmah nakon povrede kako bi se spasio život.
Hirurška amputacija: Amputacija koja se planirano izvodi zbog medicinskih razloga, kao što su nekontrolisane infekcije, gangrena, maligni tumori, ili komplikacije dijabetesa.
Reimplantacija nakon traumatske amputacije: U nekim slučajevima, kada je amputacija posledica nesreće, deo ekstremiteta može biti reimplantiran (prišiven) uz korišćenje mikrohirurških tehnika. Uspeh ovog postupka zavisi od vremena prošlog od povrede, stanja tkiva, i dostupnosti medicinskih resursa.

Prema tehnici amputacije

Otvorena amputacija (Guillotine giljotinska amputacija): Uklanjanje ekstremiteta bez zatvaranja rane. Ova tehnika se obično koristi u hitnim slučajevima kada postoji visok rizik od infekcije, jer omogućava drenažu rane. Nakon što se stanje stabilizuje, rana se zatvara ili se izvodi dodatna operacija.
Zatvorena amputacija: Amputacija kod koje se rana odmah zatvara šavovima, a preostali deo ekstremiteta se oblikuje tako da bude pogodan za kasnije postavljanje proteze.
Plastična amputacija (Myoplastična amputacija): Posebna tehnika amputacije kod koje se mišići sačuvaju i povežu tako da se postigne bolja funkcionalnost amputacionog batrljka(stump) i olakša upotreba proteze.

Svaka od ovih vrsta amputacija ima specifične indikacije i zahteva individualizovani pristup u lečenju i rehabilitaciji pacijenata. Pravilno odabrana vrsta amputacije može značajno povoljno uticati na funkcionalni oporavak i kvalitet života pacijenta.

Komplikacije amputacije

Amputacija ekstremiteta, kao i svaki hirurški zahvat, nosi rizik od komplikacija koje mogu varirati od blagih do ozbiljnih, uključujući i smrtni ishod. Evo najčešćih komplikacija koje se mogu javiti nakon amputacije:

Rane postoperativne komplikacije amputacije

Infekcija: Jedna od najčešćih komplikacija je infekcija rane. To može uključivati lokalne infekcije na mestu amputacije ili, u težim slučajevima, sepsu, koja predstavlja sistemsku infekciju i može dovesti do smrtnog ishoda ako se ne leči na vreme.
Krvarenje: Prekomerno krvarenje nakon amputacije može nastati zbog oštećenja krvnih sudova tokom operacije ili kao posledica problema sa koagulacijom. U nekim slučajevima, može biti neophodna ponovna hirurška intervencija kako bi se zaustavilo krvarenje.
Bol u amputacionom batrljku (stumpu): Ovaj bol može biti akutan ili hroničan i može značajno uticati na oporavak i kvalitet života. U nekim slučajevima, bol može biti uzrokovan neuromima (prekomernim rastom nervnog tkiva na mestu amputacije).
Tromboza i embolija: Amputacija povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (duboka venska tromboza), koji se mogu odvojiti i izazvati plućnu emboliju. Plućna embolija je ozbiljno stanje koje može biti smrtonosno.
Ishemija batrljka: Nedovoljna prokrvljenost preostalog dela ekstremiteta može dovesti do ishemije, nekroze tkiva, i potrebe za dodatnim hirurškim intervencijama.

Kasne komplikacije amputacije

Fantomski bol posle amputacije: Mnogi pacijenti osećaju bol ili neprijatnost u delu ekstremiteta koji više ne postoji. Ovaj fenomen, poznat kao fantomski bol, može biti vrlo intenzivan i dugotrajan, a lečenje često zahteva multidisciplinarni pristup uključujući lekove, fizioterapiju i psihoterapiju.
Problemi sa protezom: Ponekad pacijenti mogu imati poteškoća sa nošenjem proteze zbog nepravilnog oblikovanja batrljka, ožiljaka ili bola. Ovo može zahtevati dodatne hirurške intervencije radi adaptacije batrljka ili prilagođavanje proteze.
Kontrakture zglobova: Ograničenje pokretljivosti zglobova zbog skraćenja mišića i tetiva može se javiti ako se adekvatno ne tretira tokom rehabilitacije. To može značajno uticati na sposobnost korišćenja proteze.
Psihološke komplikacije: Gubitak ekstremiteta može dovesti do depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), i problema sa samopouzdanjem. Psihološke komplikacije mogu značajno uticati na pacijentovu sposobnost da se prilagodi novom načinu života.
Problemi sa kardiovaskularnim sistemom: Osobe koje su već imale vaskularne bolesti pre amputacije često imaju povećan rizik od kardiovaskularnih komplikacija nakon zahvata, uključujući srčani udar i moždani udar, što može dovesti do smrtnog ishoda.

Smrtni ishod posle amputacije

Amputacije se nekad rade kao operacije iz vitalnih indikacija, i takođe često se rade u okolnostima kad je pacijentov organizam već oslabljen i ugrožen. Tada su rizici za komplikacije pa i smrtni ishod mnogo veće.

Sepsa: Ako se infekcija rane proširi na ceo organizam, može doći do sepse, koja predstavlja ozbiljno stanje sa visokom stopom smrtnosti ako se ne leči hitno i agresivno.
Plućna embolija: Kao rezultat duboke venske tromboze, plućna embolija može izazvati iznenadnu smrt ako ugrušak blokira glavne krvne sudove u plućima.
Komplikacije povezane sa osnovnim bolestima: Pacijenti koji se podvrgavaju amputaciji često već imaju ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su napredni dijabetes, srčane bolesti ili teške infekcije. Ovi faktori mogu značajno povećati rizik od smrtnog ishoda tokom ili nakon operacije.
Multiorganska insuficijencija: U slučajevima teških infekcija, traume ili komplikacija nakon operacije, može doći do otkazivanja više organa, što često rezultira smrtnim ishodom.

Sve ove komplikacije naglašavaju važnost iskustva i znanja hirurg, adekvatne pripreme, pravilne hirurške tehnike, i sveobuhvatne postoperativne nege i rehabilitacije kako bi se rizici minimizirali i poboljšali ishodi.

Amputacija protetisanje i rehabilitacija

Protetisanje nakon amputacije

Protetisanje nakon amputacije predstavlja ključni korak u povratku funkcionalnosti i nezavisnosti pacijenta. Pravilno odabrana i prilagođena proteza može značajno poboljšati kvalitet života, omogućavajući pacijentu da obavlja svakodnevne aktivnosti sa što manje ograničenja.

Proces protetisanja uključuje detaljnu procenu preostalog dela ekstremiteta, izbor odgovarajuće vrste proteze, i njeno prilagođavanje specifičnim potrebama i fizičkim sposobnostima pacijenta.

Ključni faktori za uspešno protetisanje su dobro zarastanje rane, odgovarajuće oblikovanje batrljka i psihološka spremnost pacijenta za korišćenje proteze.

Rehabilitacija nakon amputacije

Rehabilitacija nakon amputacije i postavljanje proteze obuhvata širok spektar vežbi i terapija koje imaju za cilj poboljšanje snage, izdržljivosti, ravnoteže i koordinacije.

Fizikalna terapija je neophodna za jačanje preostalih mišića i sprečavanje kontraktura zglobova, dok vežbe sa protezom pomažu pacijentu da se navikne na novi način kretanja.

Takođe od velika važnosti je adekvtana ishrana, kvalitetna dijeta je bitna za oporavak i jačanje. Ne treba zaboraviti ni jačanje imuniteta u postoperativnom periodu, uključujući i primenu suplemenata kao što je IMMUNOGOL.

Uz fizičku rehabilitaciju, psihološka podrška igra ključnu ulogu u pomaganju pacijentima da se prilagode emocionalnim izazovima gubitka ekstremiteta i postizanju maksimalne nezavisnosti u svakodnevnom životu.

Dr Radoičić i saradnici Dr Drena zbrinjavaju i najteža stanja u ortopediji. Na snimcima je jedno vrlo teško i hitno stanje gde je bila neophodna i jedino moguća urgentna amputacija ruke.

Amputacija - ključne preporuke

Danas u savremenoj ortopediji govorimo o preserving principima kad se trudimo da sačuvamo svaki zglob ili tetivu, ali i danas kad su stvari odmakle u nekom nepovoljnom pravcu pitanje ruka ili život se ne postavlja. Dobra amputacija je teška ali spasonosna operacija.

Nažalost često nažalost viđamo pacijente koji su nekog razloga čekali predugo za amputaciju Bitno je da znate da stanja koja dovode do potrebe za amputacijom životno ugrožavaju pacijenta. I da je nekad i pored operacije moguć smrtni ishod.

Amputacije preporuke

Za sve amputacije važi pravilo da je najbolje da se kad je već potrebna izvede na što bolji način. I da to bude u razumnom roku, jer svako kašnjenje i kasnija revizija – dorada reamputacija je dodatni životni, fiziološki i psihički rizik i stres za pacijenta.
Za amputacije, posebno kod pacijenata sa brojnim komorbiditetima važi da je bitan timski pristup. Međutim kad je u pitanju sama operacija ključan je hirurg koji ume da proceni šta može a šta ne može.
Dobar hirurg može da uradi adekvatnu amputaciju koja će inicijalno da omogući najpre najbolju pomoć pacijentu a potom i da obezbedi uslove za uspešno protetisanje. Što znači da omogući kasnije čak i normalno hodanje.
Greške tokom formiranja amputacionog batrljka na koje se ne misli na vreme, mogu kasnije da naprave značajne probleme posebno mlađim pacijentima. Zato je bitno posebno kod mlađih da amputacije izvode stručni doktori.
Samo uspešno amputirani pacijenti imaju mogućnost adekvatnog protetisanja. Preduslov za dobar oporavak i protetisanje je dobro izvedena amputacija.

Dr Dren iskustvo

Često smo u prilici da pripremamo, optimizujemo i operišemo životno ugrožene pacijente sa gangrenama noge ali i ruke.

Imali smo i imamo ,,pacijente sa svih strana sveta,, sa velikom potrebom da im se pomogne zbog komplikacija usled gangrene ili amputacije.

Imamo veliko iskustvo u lečenju komplikacija prethodnih amputacija sa ili bez mekotkivnih defekata i drugim otežavajućim okolnostima.

Amputacija koja se ne izvede idealno može kasnije da se komplikuje i čak da onemogući protetisanje. Zato Dr Dren poseduje i primenjuje vrhunska znanja i iskustva da se amputacija izvede tako da omogući najbolje i najlakše protetisanje i oporavak posle operacije.

JAČANJE IMUNITETA PRIRODNO