Dijagnoza osteoporoze
Dijagnoza osteoporoze DEXA scan
U cilju utvrđivanja osteoporoze najbitnija je vaša potpuna saradnja sa lekarom, temeljna anamneza, klinički pregled, kao i sprovođenje adekvatnih dijagnostičkih testova.
Nepovoljna je opcija kad je prvi znak i potvrda dijagnoze osteoporotični prelom.
Zlatni standard za dijagnozu osteoporoze je DEXA scan (dual energy x-ray absorption scan). Test bazira na prolasku niskoenergetskih x-zraka kroz kost koju ispitujemo (npr. kičmeni pršljenovi, kuk ili ručni zglob). Traje oko 10 minuta, bezbolan je i ima izuzetno nisku limitiranu ekspoziciju radijaciji x-zracima.
Vrednosti koje test generiše se porede sa :
Mladom adultnom populacijom – „T score“, ovaj test meri varijansu između ispitivanog pacijenta i srednjih vrednosti mlađe adultne populacije.
- vrednost iznad -1 je normalan nalaz,
- vrednost između -1 i -2,5 je u zoni osteopenije
- vrednost skora ispod -2,5 se smatra osteoporozom.
Za svaku -1 standardnu devijaciju u T skoru postoji 3 puta veći rizik za prelom kuka i 2,5 puta veći rizik za prelom kičmenih pršljenova.
Po starosti i polu odgovarajućim kontrolnim grupama – „Z score“ meri varijansu između količine kosti ispitivanog pacijenta i kontrolne grupe. Kontrolnu grupu čine ljudi istog pola i starosne dobi. Neobično visoka ili niska vrednost skora može da ukaže na potrebu za dodatnim testovima.
Kome se preporučuje DEXA
DEXA se preporučuje u sledećim slučajevima:
- sve žene starije od 65 godina
- Žene u postmenopauzi mlađe od 65 gdoina sa više faktora rizika
- U menopauzi ukoliko se razmišlja o hormonskoj terapiji
- Patološki nalaz na rendgen snimcima kičme
- Dugotrajna oralna upotreba steroida
- Hiperpartiroidizam
Korektna dijagnostika osteoporoze identifikuje primarnu odnosno sekundarnu osteoporozu. Od izuzetnog je značaja razlikovanje različitih tipova osteoporoze pošto su često mere lečenja različite.
Faktori rizika za osteoporozu
Ko je u riziku od razvijanja osteoporoze?
Postoje brojne rizične grupe , međutim smatra se da tipičnu grupu povišenog rizika za razvijanje osteoporoze Tipa I imaju osobe ženskog pola između 45 i 50 godina. Generalno, svim osobama sa povišenim rizikom se preporučuje da proaktivno dožive mogućnost osteoporoze, da se testiraju radi utvrđivanja eventualnih ranih znakova i da na vreme preduzimaju preventivne mere.
Faktori rizika za osteoporozu
Izdvaja se nekoliko bitnih faktora rizika za osteoporozu:
- Starost. Osobe starije od 65 godina su u zoni posebno povišenog rizika
- Pol. Za žene postoji viši rizik, zbogv većeg gubitka koštane mase u menopauzi. Mada rizik postoji i za muškarcem obzirom da oni čoine oko 20 % populacije sa evidentnomk osteoporozom.
- Lična anamneza i nasleđe. Odnosi se na osteoporozu u porodici, prisustvo osteoporotičnoh preloma na majčinoj strani porodičnog stabla, i lične anamneze o bilo kom prelomu u odraslom dobu ( posebno nakon 45 godine).
- Rasa. Populacije belaca i azijata su u povišenom riziku.
- Telesna konstitucija. U povišenom su riziku žene sitnije građe ‘’sitnijih kostiju’’ i mršave sa telesnom masom do 63 kg.
- Menstrualna istorija i menopauza. Sama normalna menopauza povećava rizik od nastanka osteoporoze. Rana menopauza ili prekid menstruacija (iz bilo kog razloga) pre fiziološke menopauzepovećava rizik čak i više.
- Muški hipogonadizam (iz bilo kog razloga nefunkcionalni testisi, nedostatak testosterona).
- Lifestyle. Različiti životni stilovi i loše navike različito nepovoljno utiču na pojavu i razvoj osteoporoze. Životne navike koje izrazito nepovoljno utiču na osteoporozu su:
- malo ili nimalo fizičke aktivnosti – naročito vežbanja sa opterećenjem
- dijeta deficitarna sa kalcijumom i/ili vitaminom D
- alkohol
- pušenje.
- Hronične bolesti i lekovi.
Hronične bolesti kao faktor rizika za osteoporozu
Određeni lekovi mogu da oštete kosti i dovedu do sekundarne osteoporoze. Ovaj tip osteoporoze se može utvrditi kod 20% žena i 40 % muškaraca sa osteoporozom. U ovoj grupi su neki lekovi za lečenje endokrinoloških poremećaja, lifoma i leukemija, poremećaja metabolizma kolagena, nekih gastrointestinalnih poremećaja i epilepsije. Dugotrajna upotreba kortikosteroida za lečenje astme i reumatoloških bolesti može da ima jako loše dejstvo na kosti. Obzirom da se često radi o teškim i hroničnim stanjima te je obično neophodna primena navedenih lekova, nije preporučljiva samoinicijativna obustava i pored štetnog dejstva na kosti, osim ukoliko lekar specijalista koji ih je propisao ne predloži promenu terapije.
