Prelom stopala - frakture kosti stopala
Prelom stopala je česta povreda. Obično je prelom stopala prva asocijacija kad se pomenu povrede stopala.
Na sreću brojne povrede stopala mogu da budu jednostavne i da se saniraju sa malo imobilizacije (gips ili ortoza) i malo mirovanja. Međutim stopalo je kompleksna anatomska struktura. Tako da postoje i brojne povrede obično prelomi stopala koje mogu da budu prilično ozbiljne. Nekad je za uspešno lečenje tih preloma stopala potrebna i operacija.
Najbitniji momenat za uspešno lečenje preloma stopala je prava procena. Odnosno procena koji je tip povrede stopala i koja bi bila najbolja opcija tretmana.
prelom stopala
Prelom stopala dijagnoza i lečenje
Dijagnoza preloma stopala se postavlja:
- kliničkim pregledom, i
- najčešće rendgen snimanjem
- retko su potrebni ali se ponekad koriste i MR i CT snimanje.
Savremeno lečenje preloma i povreda stopala se značajno razlikuje i značajno je napredovalo u odnosu na postupke koji su primenjivani pre par decenija
Prelom stopala - prelom skočne kosti talusa
Prelomi talusa su relativno retke povrede. Međutim značajne obzirom na složene relacije talusa, specifičnu arhitektoniku i vrlo vulnerabilnu vaskularizaciju. Oko 60% talusa je prekriveno artikularnom hrskavicom. Talus skočna kost nema muskularne insercije. Razlikuju se prelomi vrata, tela, glave, procesusa, osteohondralni i avulzioni prelomi.
Prelom vrata talusa fraktura skočne kosti S92.1
Prelomi vrata skočne kosti nastaju snažnom dorzifleksijom, često označeni kao aviator i astragalus prelomi (u ranim danima avijacije često viđani kod avionskih nesreća kod pilota).
Danas su češći u sklopu politraume u saobraćajnom traumatizmu. Hawkins klasifikacija ih deli na 4 tipa, podela utiče na izbor metode lečenja. Samo za tip I se predlaže neoperativno lečenje gips imobilizacijom do je za ostale tipove neophodna urgentna repozicija i kad okolnosti dozvole ORIF.
Od komplikacija su česte nekroza kože i infekcije, nezarastanje se viđe u oko 10%, a AVN talusa u oko 30-50% kod tipa II i u oko 60 do 90% kod tipa III, posttraumatska artroza je takođe česta (skočnog 30%, subtalarnog 50%).
Prelom tela i glave talusa
imaju dosta sličnosti sa prelomima vrata, razlika je u tome što su to uglavnom artikularni prelomi, sa bez obzira na modalitet lečenja visokom incidencom osteonekroze, i postrtraumatske artroze.
Prelomi lateralnog i medijalnog procesusa i avulzioni prelomi – obično se leče neoperativno, u retkim slučajevima nezarastanja je potrebna ekscizija fragmenata.
Osteohondralni prelomi skočne kosti se javljaju u oko 6—8% uganuća skočnog zgloba, na osnovu tipa ( Berndt i Harty podela) lečenj je neoperativno imobilizacijom ili operativno danas artroskopski (ekscizijom ili repozicijom i fiksacijom resorptivnim pinovima).
Prelom petne kosti prelom kalkaneusa S92.0
Najčešće se prelomi pete viđaju kod radno sposobnih muškaraca. Ako su neuspešno lečeni često mogu da imaju značajne socioekonomske posledice. Kalkaneus tj. petna kost ima kompleksnu anatomiju, u delu ciklusa hoda nosi težinu tela u dobrom delu određuje konture stopala.
Klasifikacija preloma kalkaneusa
Dele se na ekstra i intraartikularne. Extraartikularni (prednji i medijalni procesus, tuberozitas i sustentakulum) su od manjeg značaja čine oko 25%. Intraartikularni se dodatno dele Essex-Lopresti podelom na osnovu dislokacije i danas češće Sanders podelom na osnosu CT nalaza.
Prelom petne kosti Dijagnoza
Postavlja se kliničkim pregledom, AP i lateralni rendgen snimak (određuju se Bohler uglovi) danas se kod dislociranih intraartikularnih preloma rutinski izvodi CT.
Lečenje operacija preloma pete
Extraartikularni prelomi pete se leče potkolenim gipsom, 4 do 6 nedelja, izuzev kod retkih dislociranih preloma tuberozitasa gde je bolje izvesti ORIF.
Intraartikularni nedislocirani mogu da se leče neoperativno gips-om, mada su savremeni stavovi i u ovom slučaju bliži operativnom lečenju.
ORIF je u većini slučajeva tretman izbora, nekad se izvodi 7 do 10 dana od inicijalne traume po povlačenju otoka ili eventualnoj regresiji buloznih promena. Obično se koristi lateralni pristup sa očuvanjem suralnog nerva, koriste se anatomske ploče za kalkaneus i zavrtnji.
Komplikacije neoperativnog lečenja preloma petne kosti
Komplikacije lečenja preloma pete gipsom su deformacija stopala, nemogućnost nošenja normalne obuće, bol u peti i skočnom zglobu, impingement i tendinitis peronealnih tetiva.
Zatim degenerativne promene u smislu posttraumatske artroze se javljaju često. Kod 30% pacijenata je u kasnijem toku potrebna subtalarna fuzija.
Komplikacije operativnog lečenja preloma kalkaneusa
Najčešće su usporeno zarastanje, infekcija rane, kožni defekti sa ekspozicijom osteosintetskog materijala, povreda suralnog nerva i peronealnih tetiva. Kasne komplikacije su slične kao kod neoperativnog lečenja
Prelom stopala fraktura metatarzalnih i tarzalnih kosti
Prelomi navikularne kosti
mogu da budu prelomi tuberozitasa, tela i avulzioni prelomi. Leče se gips imobilizacijom, u retkim slučajevim dislokacije indikovana je ORIF, nekad je zbog kominucije otežana fiksacija, zbog relativne rigidnosti njihovih spojeva, fragmenti mogu da se fiksiraju za kuneiformne kosti uz napor da se izbegne fiksacija talonavikulanrog zgloba (zbog funkcionalnog značaja).
Prelomi kuboidne kosti
mogu da budu avulzioni i kompresivni. Kompresivni (nutcracker) prelomi su od značaja jer skraćuju later. svod stopala, minimalno impaktirani se leče gips imobilizacijom, za značajne kompresije indikovana je ORIF sa dodatnom osteoplastikom.
Prelomi kuneiformnih kostiju su retki, uglavnom se leče gipsom.
Prelomi metatarzalnih kostiju stopala
Većina preloma metatarzalnih kostiju stopala može da se leči gips imobilizacijom ili adekvatnim ortozama sa relativno ranom dozvolom oslonca.
Ređe kod preloma prve i pete (I i V MT) radi prevencije pseudoartroze (koja ukoliko se razvije u nivou prve ili pete MT kosti može da dovede do tegoba) u određenim slučajevima ORIF ima značajne prednosti. Najčešće se misli na Jones tip preloma baze pete metatarzalne kosti V MT.
Pseudoartroza nezarasli prelom V metatarzalne kosti
Nekad se kod preloma prve i češće pete V MT metarazalne kosti dogodi nezarastanje odnosno pseudoartroza preloma.
Posebno se to odnosi na Jones tip preloma baze pete metatarzalne kosti V MT.
Nezarastanje ovog preloma može da bude izrazito bolno stanje, posebno je nezgodno kod mlađih, kod sportista i rekreativaca. Kad prelom ne zarasta u dužem periodu jedina opcija za uspešna oporavak je operacija pseudoartroze V metatarzalne kosti.
Operaciju nezaraslog preloma pete metatarzalne kosti u Dr Dren izvodimo u bezbednoj lokalnoj anesteziji bez potrebe za zadržavanjem.
Prelom stopala – Dr Dren iskustvo
U Dr Dren dijagnostikujemo i tretiramo sve povrede stopala, od najjednostavnijih preloma prsta stopala do kompleksnih povreda.
Pratimo i primenjujemo aktuelna saznanja i ukoliko je potrebno savremene hiruške tehnike i implantate.
Možete da nam se obratite u vezi primarnih povreda preloma stopala ili radi drugog mišljenja u vezi tretmana povrede stopala.
U Dr Dren ortopediji sve prelome i povrede stopala ukoliko je potrebna operacija rešavamo kao jednodnevne intervencije u lokalnoj anesteziji.
za Dr Dren Ortopediju prim dr sci med ortoped Radoičić D.
4 Одговор
Imam spiralni prelom V MT kosti levog stopala.Šta znači spiralni u ovom slučaju, mobilisan mi je noga do kolena.Kontrođu imam za 15 dana.
U proseku koliko noga mora biti mobilisan i kakav je tok i koliko traje period oporavka.
Srdačan pozdrav.
Poštovani, spriralni prelom označava da je prelomna linija spiralna, odnosno nije jednostavna ravna već je kost polomljena po dužoj osi u rotaciji.
Dužina imobilizacaija zavisi od brojnih faktora: godine, pol, pridružena stanja, tok zarastanja…. nemoguće je odgovoriti bez adekvatnog pregleda
Srdačni pozdrav
Dr Dren