Osteoporoza tipovi i uzroci
Najpre dobre vesti – osteoporoza je stanje za koje postoje adekvatne mere prevencije i lečenja ukoliko se reaguje na vreme.
Ipak, loše vesti su da je premalo ljudi svesno mogućnosti za pravovremenu prevenciju i tretman osteoporoze. Previše ljudi – prvenstveno žena starijih od 50 godina usled neobaveštenosti ili nemara pati od značajnih bolova, deformiteta, ograničenja u kretanju pa ima čak i smrtnih ishoda nakon preloma kuka uzrokovanih osteoporozom.
Sama osteoporoza ne dovodi do bola u leđima niti ograničava kretanje. Ali osteoporoza može da oslabi tela kičmenih pršljenova koji u tom stanju ne mogu da izdrže stres ili manju traumu na primer pad, što dovodi do preloma. U stvari prelom je tipični prvi znak bolesti, a uznapredovala osteoporoza je potencijalno vrlo bolno i limitirajuće stanje
Statistika i činjenice – Osteoporoza postaje jedan od najčešćih lekarskih nalaza u svetu.
Ljudi svih rasa, pola, i uzrasta su podložni osteoporozi.
Referentne statističke analize u SAD otkrivaju da oko 8 miliona žena i 2 miliona muškaraca ima osteoporozu, dodatnih 34 miliona ima nisku koštanu masu i povećan rizik od osteoporoze.
Oko 1,5 miliona pacijenata zadobije osteoporozom uzrokovan prelom svake godine. Oko 700000 dobije kompresivni prelom kičmenog pršljena.
U dobi od 50 i više godina jedna od dve žene i jedan od četri muškarca će zadobiti neki tip osteoporozom uzrokovanog preloma.
Po trenutnim statističkim projekcijama do 2020 polovina svih Amerikanaca starijih od 50 imaće osteoporozu i nisku koštanu masu
Medicinski troškovi od osteoporotičnih preloma iznose 18 milijadi $ godišnje
Oko 24 % (jedan od pet) pacijenata starijih od 50 godina koji su lečeni od preloma kuka premine u prvoj godini nakon preloma.
Jedan od četri pacijenta sa prelomom kuka ostaje onesposobljen za samostalni život i kretanje, a jedan od pet se trajno nakon preloma kuka zadrži u staračkom domu ili sličnoj medicinskoj ustanovi.
Broj preloma kuka uzrokovanih osteoporozom u SAD će se udvostručiti ili čak utrostručiti do 2040. godine.
Šta je osteoporoza?
Po definiciji svetske zdravstvene organizacije World Health Organization (WHO), osteoporoza se definiše kao koštana mineralna gustina od 2,5 standardne devijacije ispod najviše koštane mase (prosek zdrave 20-godišnje osobe istog pola kao ispitanik) mereno DXA-om (Dual energy X-ray absorptiometry – Bone Density Scan). Osteoporoza je generalizovano skeletno oboljenje koje karakteriše gubitak koštane mase i slabljenje koštane arhitekture što kosti čini podložnijim prelomima. Termin potvrđena osteoporoza uključuje prisustvo preloma.
Postoje dva tipa osteoporoze:
Tip I (postmenopauzalna osteoporoza) se obično razvija kod žena nakon menopauze, kada količina estrogena značajno opada. Što pospešuje proces resorpcije kostiju (gubitak koštane mase).
Tip 1 osteoporoze je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca, i obično se razvija između 50 i 70-e godine. Proces obično rezultuje gubitkom trabekularnog dela kosti (spongiozna –sunđerasta kost unutar čvrste kortikalne kosti). Smanjenje u ukupnoj snazi kosti primarno zahvata i dovodi do preloma ručnog zgloba,i kičmenih pršljenova.
Tip II (senilna osteoporoza) se tipično razvija nakon 70-e godine i pogađa oba pola, ali žene dva puta češće nego muškarce.
Tip II osteoporoze karakteriše slabljenje obe – trabekularne (spongiozne kosti unutar kortikalne) i čvrste kortikalne kosti. Proces često dovodi do preloma kuka i tela kičmenih pršljenova.
Nalazi i granice su retko apsolutni, često postoje određena preklapanja između ova dva tipa osteoporoze. Tip osteoporoze na koji se u bitnoj meri može uticati i prevenirati je tip I (postmenopauzalna osteoporoza) usled deficita estrogena.
Od velikog je značaja da naglasimo da osteoporoza može da bude primarna ( Tip I ili Tip II) ili sekundarna usled drugih razloga. Oko 20 % žena i 40 % muškaraca sa osteoporozom imaju sekundarni uzrok za osteoporozu kao što su naprimer hipertiroidizam ili hronična upotreba nekih lekova.
Uzroci osteoporoze
Osteoporoza je bolest uzrokovana prvenstveno gubitkom koštane mase (koštane mineralne gustine – bone mineral density BMD). Naše kosti prolaze kroz neprestane procese stvaranja i resorpcije. Tokom detinjstva i rane mladosti više se kosti stvara nego što se gubi, i obično je snaga i čvrstina kosti u svom zenitu oko 30-e godine. Nakon toga se koštani metabolizam polako pomera u drugom pravcu, tj. više se kosti gubi nego što se stvara. Što i čini kosti podložnim osteoporozi (primarnoj).
Za žensku populaciju su bitna dva perioda, prvi od tridesetih do menopauze, kada žene gube određeni procenat koštane mase određenim intenzitetom svake godine i to :
Trabekularna kost (spongiozna meka kost unutar čvrste kortikalne kosti) se gubi oko 1% godišnje
Kortikalna kost (čvrsti površni sloj kosti) se gubi tempom od oko 0,5 % godišnje
Estrogen je hormon koji ima važnu ulogu u održavanu snage kostiju. Dve najznačajnije ćelijske linije u kostima su osteoblasti (koji formiraju kosti) i osteoklasti ( koji resorbuju kost). Bez estrogena osteoklasti su aktivniji i više se kosti resorbuje što kosti čini slabijim.
I drugi period kada žene uđu u menopauzu i nivoi estrogena padnu, gubitak kosti raste na 2 do 3% godišnje. Nakon 8 do 10 godina gubitak se vraća na prethodne vrednosti od 1% i 0,5 % godišnje. Ovaj gubitak koštane mase posebno po menopauzi je najznačajniji uzrok osteoporoze kod žena.
Česti uzroci sekundarne osteoporoze:
Endokrinološki poremećaji (hypogonadizam, Cushing sindrom, hipertiroidizam, hiperparatiroidizam, diabetes mellitus)
Poremećaji na nivou koštane srži (multipli mijelom, diseminovani karcinomi, limfomi)
Hronični alkoholizam
Nasledne metabiličke bolesti sa poremećajem metabolizma kolagena (osteogenesis imperfecta, Marfan-ov syndrome i sl.)
Gastrointestinalni poremaćaji (Malabsorpcija, malnutricija)
Lekovi (Antacidi (aluminijum), antikonvuluzivni lekovi, hemoterapija, kortikosteroidna terapija, nadoknada tiroidnog hormona).