Sudekov sindrom (sudekova bolest, algodistrofija): simptomi i lečenje

Gips je skinut, ali šaka peče, otiče i boli čak i na dodir rukava. Ili je povreda stopala zarasla, a oslonac ostaje mnogo bolniji nego što bi se očekivalo. Takve tegobe mogu pobuditi sumnju na sudekov sindrom, ali same po sebi nisu dovoljne za dijagnozu.

Nazivi sudekova bolest i algodistrofija tradicionalno se koriste za stanje koje se danas najčešće naziva kompleksni regionalni bolni sindrom, odnosno CRPS, naročito njegov tip I. Bol je stvaran i zahteva pažljivu procenu, a ne poruku da pacijent treba samo više da trpi ili jače da vežba.

Autor: Dr Dren

sudekov sindrom

Suština ovog stanja nije samo otok. Karakterističan je regionalni bol koji je nesrazmeran uobičajenom toku oporavka i može biti praćen promenama osetljivosti, temperature kože, znojenja i pokretljivosti. Najčešće je zahvaćena jedna šaka ili jedno stopalo, ali tegobe mogu obuhvatiti širi deo ekstremiteta.

CRPS se može pojaviti posle preloma, operacije ili druge povrede. Tačan mehanizam nije potpuno razjašnjen; uključuje poremećenu obradu bolnih nadražaja i upalne i druge reakcije organizma. Njegova pojava sama po sebi ne dokazuje grešku u prethodnom lečenju.

Kod tipa I nema potvrđene povrede određenog živca, dok se tip II povezuje sa prepoznatom povredom živca. Razliku procenjuje lekar, ne pacijent na osnovu opisa simptoma.

sudekova bolest

Pacijent često prvo primeti da obične radnje, poput oblačenja, hvatanja čaše ili obuvanja, izazivaju neočekivano jak bol. Simptomi ne moraju svi biti prisutni niti jednako izraženi svakog dana.

Žarenje, pečenje ili bol koji traje i u mirovanju.
Bol na blag dodir ili mnogo jači odgovor na bolan nadražaj nego ranije.
Otok i razlika u boji ili temperaturi kože u odnosu na drugu stranu.
Promenjeno znojenje, ukočenost, slabost ili otežano korišćenje šake i stopala.
Kod nekih pacijenata promene kože, noktiju ili rasta dlaka.

Koža može biti topla i crvena ili hladnija i drugačije obojena. Nije pouzdano očekivati da svaki pacijent prolazi kroz iste, jasno odvojene faze bolesti.

algodistrofija

Ovaj stariji naziv i dalje se sreće u nalazima. Ne postavlja se dijagnoza samo zato što je na rendgenu opisana smanjena gustina kosti, niti uredan snimak sam isključuje CRPS. Presudni su razgovor, pregled i procena drugih mogućih uzroka.

Lekar koristi kliničke, takozvane Budimpeštanske kriterijume: procenjuje nesrazmeran bol, simptome koje pacijent opisuje i objektivne znake tokom pregleda u više grupa. Istovremeno proverava da li neka druga bolest bolje objašnjava tegobe.

Analize krvi, rendgen, magnetna rezonanca ili ispitivanje živaca biraju se prema nalazu. Ne postoji jedan krvni test ili snimak kojim se algodistrofija nedvosmisleno potvrđuje. Među stanjima koja treba razlikovati su infekcija, problem sa zarastanjem povrede, pritisak na živac i poremećaji cirkulacije.

Bol i otok posle preloma: kada posumnjati?

Posle preloma ručnog zgloba očekuje se određena ukočenost i otok. Važno je kako se oporavak menja: da li pokret i upotreba šake postepeno napreduju ili bol postaje sve veća prepreka?

Otok posle skidanja gipsa nije automatski Sudekova bolest. Međutim, izrazita preosetljivost, neobične promene kože i bol koji ometa svakodnevne aktivnosti razlog su za raniju kontrolu. Ne treba mesecima čekati da tegobe same prođu.

Lečenje i postepeno vraćanje funkcije

Lečenje se prilagođava bolu, funkcionalnim smetnjama i osnovnoj povredi. U zavisnosti od nalaza mogu sarađivati ortoped, fizijatar, fizioterapeut i lekar koji se bavi terapijom bola. Cilj nije samo manji broj na skali bola, već i lakše korišćenje ruke ili noge.

Važna je pažljivo dozirana fizikalna terapija, uz postepeno vraćanje pokreta i aktivnosti. Kod odabranih pacijenata koriste se postupci smanjivanja preosetljivosti i tehnike poput terapije ogledalom. Program mora poštovati ograničenja zbog preloma ili operacije.

Forsiranje kroz jak bol nije cilj rehabilitacije. Ako vežbe izazivaju izrazito i trajno pogoršanje, dozu i način rada treba prilagoditi. Ni dugotrajno potpuno izbegavanje pokreta bez medicinskog razloga nije dobro rešenje.

Lekar može uključiti lekove za kontrolu bola, a kod upornijih tegoba proceniti potrebu za drugim postupcima. Izbor zavisi od stadijuma, pratećih bolesti i rizika; ne postoji jedna injekcija ili kombinacija lekova koja odgovara svima.

San, raspoloženje i strah od pokreta takođe zaslužuju pažnju. Psihološka podrška pomaže u nošenju sa dugotrajnim bolom i ne znači da je bol umišljen. Oporavak je različit: kod mnogih dolazi do poboljšanja, dok nekima tegobe traju duže i zahtevaju kontinuirano praćenje.

Kada je potreban hitniji pregled?

Temperaturu, curenje iz rane, brzo širenje crvenila ili naglo jačanje bola ne treba unapred pripisivati CRPS-u. Hladni ili bledi prsti, novo izraženo trnjenje, slabost ili osećaj da gips snažno steže zahtevaju hitnu procenu. Nagli otok noge, naročito uz bol u grudima ili otežano disanje, takođe zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Pregled zbog upornog bola posle povrede

Za pregled u Dr Dren ponesite prethodne nalaze, snimke, operativni izveštaj ako ga imate i spisak terapije koju koristite. Korisno je zabeležiti kada su se tegobe pojavile i koje radnje su sada najteže.

Zakažite pregled

Pozovite ordinaciju

Česta pitanja

Da li su Sudekov sindrom i algodistrofija isto?

U praksi se oba starija naziva koriste za kompleksni regionalni bolni sindrom, najčešće tip I. Tačnu dijagnozu i tip određuje lekar na osnovu pregleda.

Može li CRPS da postoji uz uredan rendgenski snimak?

Može. Dijagnoza je klinička. Snimanja i druge analize služe i da se provere moguća druga objašnjenja simptoma.

Koliko traje lečenje?

Ne postoji pouzdan rok koji važi za sve. Napredak se procenjuje kroz bol, pokret i svakodnevne aktivnosti, a plan se menja prema odgovoru pacijenta.