Subhondralna fraktura kolena (SIFK): simptomi i lečenje

Subhondralna fraktura kolena

Subhondralna kost daje oslonac hrskavici. Kada ne može da podnese opterećenje koje se na nju prenosi, mogu nastati sitni prelomi. Zato velika povreda nije neophodna. Najčešće je zahvaćen unutrašnji kondil butne kosti, ali promena može biti i na drugom delu zglobne površine.

SIFK pripada grupi stres preloma, ali nije isto što i tipičan zamorni prelom kod sportiste koji je naglo povećao trening. [Ochi i saradnici, 2022]

Simptomi: nagli bol pri osloncu

Čest je dobro lokalizovan bol koji se pojačava pri stajanju i hodu. Može potrajati i u mirovanju ili noću. Pacijent ponekad tačno pamti kada su tegobe počele, iako nije bilo jasne povrede.

Sličan bol sa unutrašnje strane kolena mogu dati meniskus i artroza. Mesto bola samo po sebi zato ne potvrđuje frakturu. [Perspektiva o dijagnozi i lečenju SIFK]

Ako je bol veoma jak, ne možete da se oslonite na nogu ili je koleno izrazito otečeno, potreban je hitan pregled. Toplo, crveno koleno uz temperaturu ili loše opšte stanje zahteva neodložnu procenu zbog moguće infekcije. [NHS: kada je potreban hitan pregled]

Rendgen i magnetna rezonanca

Uredan rendgen ne isključuje ranu SIFK. Kada se tegobe ne mogu objasniti pregledom i početnim snimkom, ortoped može zatražiti magnetnu rezonancu. To ne znači da je MR neophodan za svaki bol u kolenu.

Na MR se procenjuju linija frakture, okolne promene koštane srži i očuvanost zglobne površine. Važno je razlikovati ranu leziju od već nastalog urušavanja kosti. [Ochi i saradnici, 2022]

Koštani edem i osteonekroza nisu isto

Izraz „koštani edem“ u nalazu opisuje promenu signala na MR, a ne jedan jedini uzrok bola. Takav signal može pratiti frakturu, ali i druga stanja. Za tumačenje su važni njegov raspored, izgled kosti ispod hrskavice i ostali nalazi.

Stariji naziv „spontana osteonekroza kolena“, odnosno SONK, često je obuhvatao ono što danas prepoznajemo kao SIFK. Ipak, ne dolazi kod svake frakture do nekroze. Deo lezija zarasta, dok se kod drugih razvijaju osteonekroza i urušavanje zglobne površine. To se razlikuje od osteonekroze drugog porekla. [Malghem i saradnici, 2023]

Zašto se proveravaju meniskus i hrskavica

Uz SIFK se mogu naći i oštećenja meniskusa kolena, naročito njegovog zadnjeg korena, kao i pomeranje meniskusa van uobičajenog položaja. Zato nalaz ne treba svesti samo na jednu reč iz opisa MR.

Veličina koštane lezije, stanje hrskavice i eventualno urušavanje površine važni su za procenu težine. Postojeća artroza kolena dodatno utiče na izbor lečenja. Dva pacijenta sa sličnim bolom ne moraju imati isti problem niti istu prognozu. [Sayyid i saradnici, 2019]

Lečenje bez operacije i postepeni povratak oslonca

Kod ranih lezija često se prvo planiraju privremeno rasterećenje noge i kontrola bola. Lekar određuje da li su potrebne štake, koliko je oslonca dozvoljeno i kada se opterećenje može povećavati. Ne postoji jedan režim koji odgovara svakom pacijentu.

Vežbe pod punim opterećenjem, inače korisne kod nekih tegoba zbog artroze, ne treba samostalno primenjivati dok se sumnja na frakturu ne razjasni. Rehabilitacija se prilagođava fazi lečenja: cilj je zaštititi kost, a ne nepotrebno izgubiti pokretljivost i mišićnu snagu.

Povratak dužem hodu i treningu određuje se prema bolu, funkciji i kontrolama. Poboljšanje nije razlog da se naglo nadoknadi propuštena aktivnost. [Perspektiva o dijagnozi i lečenju SIFK]

Kada se razmatra operacija

Operacija nije automatski sledeći korak posle postavljanja dijagnoze. Razmatra se kada tegobe i oštećenje napreduju uprkos odgovarajućem lečenju, naročito ako se razviju osteonekroza i urušavanje zglobne površine.

Kod odabranih pacijenata postoje zahvati za očuvanje zgloba. Kada je oštećenje odmaklo, može se razmatrati parcijalna ili totalna proteza kolena. Izbor zavisi od obima promene, stanja ostatka zgloba i potreba pacijenta, a ne samo od naziva bolesti. [AAOS: lečenje osteonekroze kolena]