Reumatologija · autoimune bolesti · suvoća očiju i usta
Sjögrenov, odnosno Sjegrenov sindrom, najčešće se prepoznaje po uporno suvim očima i ustima. Ipak, mnogi pacijenti prvo govore o umoru, bolovima u zglobovima i mišićima ili osećaju da im je svakodnevno funkcionisanje postalo teže bez jasnog razloga.
Suvoća sama po sebi nije dovoljna za dijagnozu. Važno je koliko traje, da li postoje objektivne promene na očima i pljuvačnim žlezdama, kakav je pregled i šta pokazuju laboratorijske analize. Nijedan pojedinačni test ne daje ceo odgovor.
Šta je Sjögrenov (Sjegrenov) sindrom?
Sjögrenov sindrom je hronična autoimuna bolest. Imunski sistem prvenstveno zahvata žlezde koje stvaraju suze i pljuvačku, pa se razvijaju suvoća očiju i usta. Bolest, međutim, nije ograničena samo na te žlezde. Kod dela pacijenata mogu biti zahvaćeni zglobovi, koža, pluća, bubrezi ili nervni sistem.
Može se javiti samostalno ili uz drugu autoimunu bolest, najčešće reumatoidni artritis ili sistemski lupus. Mnogo češće obolevaju žene, a bolest se najčešće otkriva u srednjem životnom dobu, mada može početi i ranije ili kasnije.
Tegobe nisu iste kod svih. Nekome su najveći problem oči, nekome usta, dok kod drugih dominiraju iscrpljenost i bolovi. Simptomi mogu biti blagi godinama, a zatim se pojačati, zbog čega dijagnoza ponekad kasni.
Sjögrenov sindrom: simptomi koje pacijenti najčešće opisuju
Suve oči
Peckanje, svrab, osećaj peska u očima, crvenilo, zamagljen vid i osetljivost na svetlo. Neki pacijenti teško podnose kontaktna sočiva ili duži rad za ekranom.
Suva usta
Potreba da se stalno uzima gutljaj vode, naročito uz suvu hranu ili tokom govora. Mogu se javiti promenjen ukus, pečenje jezika, ranice, kandidijaza i brže kvarenje zuba.
Umor
Umor može biti nesrazmeran aktivnosti i ne mora nestati posle odmora. Često se opisuje kao manjak energije, usporenost ili „magla“ koja otežava koncentraciju.
Bolovi u zglobovima i mišićima
Bol može biti promenljiv i seliti se iz jednog područja u drugo. Kod nekih pacijenata postoji jutarnja ukočenost, a kod manjeg dela i jasno zapaljenje sa otokom zgloba.
Moguće su i suvoća nosa i grla, promuklost, suv kašalj, suva koža, vaginalna suvoća, osetljivost na hladnoću sa promenom boje prstiju, trnjenje ili pečenje u šakama i stopalima. Uvećanje pljuvačnih žlezda ispred i ispod ušiju nekada se javlja povremeno, a nekada traje duže.
Suve oči i usta ne znače uvek Sjögrenov sindrom
Suvoća je česta i može nastati zbog godina, menopauze, dehidratacije, dijabetesa, bolesti štitaste žlezde, disanja na usta ili dugog gledanja u ekran. Mogu je izazvati i pojedini lekovi, naročito antihistaminici, neki antidepresivi, sedativi, diuretici i lekovi sa antiholinergijskim dejstvom.
Zato je važno poneti tačan spisak terapije i ne prekidati lekove samostalno. Ponekad se uzrok pronađe u kombinaciji više faktora: osoba već ima blažu suvoću, zatim uvede novi lek, provodi više vremena uz ekran i tegobe postanu mnogo izraženije.
Sumnja na autoimunu bolest postaje veća kada suvoća traje svakodnevno mesecima i prati je bol ili otok zglobova, izražen umor, Raynaudov fenomen, osip, neuropatske tegobe, uvećanje pljuvačnih žlezda ili već poznata reumatska bolest.
Bolovi u zglobovima kod Sjegrenovog sindroma
Bolovi u zglobovima su česti, ali nemaju svi pacijenti artritis. Nekada bole šake, ručni zglobovi, kolena ili skočni zglobovi bez vidljivog otoka. Kod drugih se javlja zapaljenje sa otokom, toplotom i dužom jutarnjom ukočenošću.
Mehanički bol obično je jasnije vezan za opterećenje i popušta kada se aktivnost smanji. Zapaljenski bol je često izraženiji posle mirovanja, ujutru traje duže i može se smanjiti razgibavanjem. Praktično poređenje nalazi se u vodiču o jutarnjoj ukočenosti zglobova.
Kod osobe koja već ima reumatoidni artritis ili lupus nije dovoljno svaki novi bol pripisati Sjögrenovom sindromu. Potrebno je proceniti koja je bolest aktivna, da li postoji artroza, povreda tetive ili drugi uzrok koji traži drugačiji pristup.
Kako se postavlja dijagnoza Sjögrenovog sindroma?
Ne postoji jedan test koji sam potvrđuje ili isključuje Sjögrenov sindrom. Dijagnoza se postavlja povezivanjem simptoma, pregleda, objektivne procene suza i pljuvačke, laboratorije i, kada je potrebno, dodatnih pregleda žlezda.
- Oftalmološki pregled može obuhvatiti Schirmerov test i bojenje površine oka da bi se procenila količina suza i eventualno oštećenje rožnjače i vežnjače.
- Protok pljuvačke može se meriti, a ultrazvuk pljuvačnih žlezda pomaže u proceni njihove strukture.
- Kod nejasnih slučajeva razmatra se biopsija malih pljuvačnih žlezda sa unutrašnje strane donje usne.
- Laboratorija često uključuje ANA, anti-SSA/Ro i anti-SSB/La antitela, reumatoidni faktor, krvnu sliku, pokazatelje zapaljenja i procenu funkcije bubrega i jetre.
- Dodatni testovi zavise od simptoma i mogu procenjivati pluća, bubrege, nerve ili druge organe.
Pozitivan nalaz anti-SSA/Ro antitela snažno podržava dijagnozu u odgovarajućoj kliničkoj slici, ali sam po sebi nije dovoljan. Isto tako, negativna antitela ne znače automatski da bolest ne postoji. Rezultati se tumače zajedno, a klasifikacioni kriterijumi namenjeni istraživanjima nisu zamena za kliničku procenu konkretnog pacijenta.
Lečenje Sjögrenovog sindroma
Lečenje zavisi od toga da li su zahvaćene samo oči i usta ili postoje zglobne i druge sistemske manifestacije. Ne postoji jedna terapija koja odgovara svima. Cilj je ublažiti suvoću, sprečiti oštećenje oka i zuba, smanjiti bol i umor i, kada je potrebno, kontrolisati aktivnu upalu organa.
Suve oči
Veštačke suze i gelovi su najčešći prvi korak. Kada se koriste više puta dnevno, često se biraju preparati bez konzervansa. Kod jače ili uporne suvoće oftalmolog procenjuje površinu oka i može uključiti dodatnu lokalnu terapiju. Bolno crveno oko, naglo zamućenje vida ili izražena osetljivost na svetlo nisu situacije za nasumično menjanje kapi.
Suva usta i zaštita zuba
Česti mali gutljaji vode, žvaka ili bombone bez šećera i ksilitol mogu podstaći preostalu funkciju žlezda. Koriste se i zamene za pljuvačku, a kod odabranih pacijenata lekar može propisati lek koji povećava lučenje. Redovne stomatološke kontrole, fluoridi i pažljiva higijena važni su jer pljuvačka prirodno štiti zube i sluzokožu.
Bolovi u zglobovima i sistemska bolest
Za bol se terapija bira prema uzroku i drugim bolestima pacijenta. Nekada su dovoljni prilagođena fizička aktivnost i kratkotrajna simptomatska terapija, dok zapaljenski artritis ili zahvatanje organa mogu zahtevati lekove koji utiču na imunski sistem. Takvu terapiju vodi reumatolog prema aktivnosti i mestu bolesti, a ne samo prema jednom laboratorijskom nalazu.
Terapija se ne menja samostalno zbog suvoće ili umora. Lek koji isušuje sluzokožu ponekad je važan za drugo oboljenje i može se prilagoditi ili zameniti tek kada lekar sagleda korist, rizik i moguće alternative.
Umor, kretanje i fizikalna medicina
Umor kod Sjögrenovog sindroma nije uvek direktna mera aktivnosti bolesti. Mogu ga pojačati loš san, anemija, poremećaj štitaste žlezde, bol, depresivnost, manjak kondicije ili druga terapija. Zato izraz „to je od autoimune bolesti“ ne treba da prekine dalju procenu.
Redovna aktivnost u meri koju pacijent podnosi obično je korisnija od potpunog mirovanja. Hodanje, vežbe snage manjeg do umerenog intenziteta i vežbe pokretljivosti mogu pomoći kondiciji, snu i funkciji zglobova. Program se smanjuje u danima pogoršanja, ali se ne napušta bez razloga.
Fizikalna medicina i rehabilitacija mogu pomoći kada bol, slabost ili pad kondicije ograničavaju svakodnevni život. Pasivne procedure ne rešavaju autoimunu bolest, ali dobar plan vežbi i rasporeda opterećenja može olakšati kretanje i sačuvati funkciju.
Praktične navike koje mogu olakšati svakodnevicu
- Držite vodu pri ruci, ali ne pokušavajte da suva usta rešite zaslađenim napicima i bombonama sa šećerom.
- Izbegavajte duvanski dim, suv vazduh i direktno strujanje klime u lice. Ovlaživač vazduha nekim pacijentima prija tokom grejne sezone.
- Pravite pauze od ekrana i svesno trepćite. Kontaktna sočiva mogu postati neprijatna kada je površina oka suva.
- Birajte blage proizvode za usta; alkoholni rastvori za ispiranje mogu dodatno pojačati suvoću.
- Vodite računa o zubima i ne čekajte da se pojavi bol. Karijes i gljivične infekcije mogu napredovati brže kada nema dovoljno pljuvačke.
- Planirajte zahtevnije aktivnosti u delu dana kada imate više energije i ostavite prostor za oporavak, umesto da sav napor smestite u jedan dan.
Kada ne treba odlagati pregled?
Ranija procena je potrebna kada se jave bolno crveno oko ili promena vida, otežano disanje, nova slabost ili utrnulost, krv u mokraći, izražen i uporan otok zgloba ili naglo pogoršanje opšteg stanja.
Trajno ili jednostrano uvećana pljuvačna žlezda, uvećani limfni čvorovi, neobjašnjiv gubitak telesne težine, noćno znojenje ili dugotrajna temperatura takođe traže pregled. Ljudi sa Sjögrenovim sindromom imaju povećan rizik od limfoma u odnosu na opštu populaciju, ali je ukupna verovatnoća i dalje mala. Smisao ovih znakova nije da izazovu strah, već da se neuobičajena promena ne pripiše automatski poznatoj bolesti.
Česta pitanja o Sjögrenovom sindromu
Da li su suve oči i usta dovoljne za dijagnozu?
Nisu. Suvoću mogu izazvati godine, lekovi i brojna druga stanja. Za dijagnozu se povezuju simptomi, pregled, objektivni testovi očiju i pljuvačnih žlezda, laboratorija i po potrebi biopsija.
Može li Sjögrenov sindrom postojati ako su anti-SSA/Ro antitela negativna?
Može. Negativna antitela smanjuju verovatnoću određenog obrasca bolesti, ali je ne isključuju automatski. U takvoj situaciji veći značaj mogu imati objektivni testovi suvoće, ultrazvuk žlezda i biopsija kada za nju postoji razlog.
Da li Sjögrenov sindrom izaziva otok zglobova?
Može, ali mnogi pacijenti imaju bolove bez jasnog artritisa. Uporan otok, toplota zgloba ili duža jutarnja ukočenost traže procenu zapaljenja i drugih mogućih uzroka.
Da li se Sjögrenov sindrom može izlečiti?
Ne postoji terapija koja bolest trajno uklanja, ali se simptomi i većina komplikacija mogu lečiti i pratiti. Plan zavisi od toga da li dominira suvoća ili postoji aktivna sistemska bolest.
Koji lekar vodi Sjögrenov sindrom?
Reumatolog najčešće povezuje celokupnu procenu. Oftalmolog prati oči, a stomatolog ili stručnjak za oralnu medicinu usta, pljuvačne žlezde i zaštitu zuba. Drugi specijalisti se uključuju prema simptomima.
Bol u zglobovima: ortoped ili reumatolog?
Kada bol prati uporna suvoća, jutarnja ukočenost, otok više zglobova ili drugi autoimuni simptomi, reumatološka procena je obično prvi izbor. Posle povrede, kod bola vezanog za određeni pokret ili sumnje na tetivu, meniskus, ligament ili artrozu, važan je ortopedski pregled.
Stručni izvori
Dr Dren preporučuje
Odabrani proizvodi i rešenja koji mogu biti korisna podrška zdravlju zglobova, pokretljivosti i oporavku nakon ortopedskih tegoba i procedura.
Orthogol gelPrirodno rešenje za bol, otok i ukočenost zgloba. Jednostavno 2 do 3 puta dnevno na bolni zglob ili regiju.Saznaj više
Orthogol kapsuleVitamini za zglobove, optimalna kombinacija za podršku zglobovima, hrskavici i svakodnevnoj pokretljivosti.Saznaj više
Ostenil PlusVrhunske hijaluronske injekcije za zaštitu zgloba, bolju funkciju i manje bolova u kolenima, kukovima i ramenima.Saznaj više
ViscosealHijaluronske injekcije namenjene za zamenu zglobne tečnosti i oporavak posle artroskopije ili lavaže zgloba.Saznaj više