Reumatologija · krvni sudovi šake · hladni prsti
Prsti na hladnoći naglo pobele, zatim poplave, utrnu ili zabole. Kada se šake zagreju, koža pocrveni, pecka i pulsira. Takav jasno ograničen napad promene boje tipičan je za Rejnoov fenomen.
Većina ljudi sa primarnim oblikom nema oštećenje tkiva i tegobe drži pod kontrolom zaštitom od hladnoće. Ipak, prvi napadi u odraslom dobu, jaka asimetrija, ranice na jagodicama, otečeni prsti ili drugi autoimuni simptomi menjaju sliku i traže pregled.
Šta je Rejnoov fenomen?
Rejnoov fenomen je preterana i prolazna reakcija sitnih krvnih sudova, najčešće prstiju šaka i stopala, na hladnoću ili emocionalni stres. Krvni sudovi se naglo stegnu, protok krvi opadne i koža promeni boju. Kada se krvni sudovi ponovo prošire, cirkulacija se vraća i javlja se crvenilo, toplota, peckanje ili pulsiranje.
U govoru se koriste i nazivi Rejnoov sindrom, Rejnoova bolest, Raynaudov fenomen i Raynaudova bolest. Danas je najpraktičnije govoriti o primarnom i sekundarnom Rejnoovom fenomenu. Naziv potiče od francuskog lekara Morisa Rejnoa, koji je ove napade opisao u doktorskoj tezi 1862. godine.
Napadi se najčešće vide na prstima, ali mogu zahvatiti nožne prste, vrh nosa, ušne školjke, usne ili jezik. Palčevi su često manje zahvaćeni od ostalih prstiju. Sam intenzitet boje ne govori uvek koliko je stanje ozbiljno; važni su trajanje napada, bol, oštećenje kože i razlog zbog kog se fenomen javio.
Rejnoov fenomen: kako izgleda napad?
Bela faza
Protok krvi naglo opada. Prst je bled, hladan, utrnuo i ponekad bolan. Granica između normalne i bele kože često je veoma jasna.
Plava faza
Krv koja je ostala u tkivu gubi kiseonik. Prst može postati plavkast ili ljubičast, uz hladnoću, utrnulost i osećaj ukočenosti.
Crvena faza
Pri zagrevanju se protok vraća. Koža pocrveni, a prst može da pecka, otiče, pulsira ili kratko jače zaboli.
Ne prolaze svi ljudi kroz sve tri faze i redosled nije uvek školski. Za prepoznavanje je važnija ponovljena, jasno ograničena promena u najmanje dve boje nego obavezno bela-plava-crvena slika. Napad može trajati nekoliko minuta, ali i znatno duže. Fotografija snimljena telefonom dok promena traje često lekaru znači više od opisa nakon što se boja već vratila.
Primarni i sekundarni Rejnoov fenomen
Primarni Rejnoov fenomen postoji bez druge prepoznatljive bolesti. Češći je, obično počinje u tinejdžerskom dobu ili kod mlađih odraslih osoba, napadi su uglavnom na obe šake i ne ostavljaju ranice ili trajno oštećenje prstiju.
Sekundarni Rejnoov fenomen javlja se kao deo druge bolesti ili zbog određenog leka, profesionalnog izlaganja, povrede ili bolesti krvnih sudova. Može biti bolniji i nosi veći rizik od ranica, infekcije i gubitka tkiva. Nekada Rejno prethodi drugim znacima bolesti vezivnog tkiva, pa se procena i praćenje ne zasnivaju samo na jednom nalazu krvi.
| Osobina | Primarni oblik | Sekundarni oblik |
|---|---|---|
| Početak | Često mlađe životno doba | Može početi kasnije ili naglo promeniti raniji obrazac |
| Raspored | Najčešće obe šake, bez trajnog oštećenja | Može biti izrazito nejednak ili zahvatiti samo nekoliko prstiju |
| Bol i koža | Utrnulost i neprijatnost, bez ranica | Jak bol, ranice, udubljeni ožiljci ili tamnjenje tkiva |
| Pregled i testovi | Uredan pregled između napada i normalna kapilaroskopija | Moguće promene kože, kapilara, pulsa, laboratorije ili drugih organa |
Zašto se javlja sekundarni Rejnoov fenomen?
Najpoznatija povezanost je sa bolestima vezivnog tkiva. Rejno je naročito važan kod sistemske skleroze, ali se može javiti i kod sistemskog lupusa, Sjögrenovog sindroma, mešovite bolesti vezivnog tkiva, reumatoidnog artritisa i zapaljenskih bolesti mišića kao što su dermatomiozitis i polimiozitis.
Drugu grupu čine lokalni i vaskularni uzroci: oštećenje arterije, pritisak na krvni sud, ranija promrzlina, ateroskleroza, određeni poremećaji zgrušavanja ili ponavljani rad sa vibrirajućim alatima. Utrnulost šake može istovremeno postojati zbog karpalnog tunela, ali trnjenje bez jasne promene boje nije samo po sebi Rejnoov fenomen.
Pojedini lekovi i supstance mogu izazvati ili pogoršati napade. Među njima su neki beta-blokatori, dekongestivi sa pseudoefedrinom ili fenilefrinom, ergotaminski lekovi za migrenu, određeni stimulansi i pojedini citostatici. Nikotin iz cigareta i nekih proizvoda za vaping dodatno sužava krvne sudove. Ako je neki od ovih lekova važan za srce, pritisak, migrenu ili drugo stanje, ne prekida se naglo, već se sa lekarom procenjuje da li postoji prikladna zamena.
Kada hladni, beli i plavi prsti traže pregled?
- napadi su počeli prvi put u odraslom dobu ili su odjednom postali mnogo češći i bolniji;
- promene su izrazito asimetrične, stalno zahvataju isti prst ili se puls na jednoj ruci razlikuje;
- postoje ranice na jagodicama, udubljeni ožiljci, infekcija ili sporo zarastanje kože;
- prsti su otečeni, koža postaje zategnuta, pojavljuju se sitni prošireni kapilari ili bolni čvorići;
- tegobe prate duža jutarnja ukočenost, otok zglobova, neobjašnjiv umor, osip, slabost mišića, suve oči i usta ili otežano disanje;
- napadi su povezani sa novim lekom, radom sa vibrirajućim alatom, hemikalijama ili ranijom promrzlinom.
Prst koji ostaje plav ili beo, izrazito je bolan, postaje taman i hladan ili ima novu ranicu nije uobičajen kratak napad. Ako se boja ne vraća posle postepenog zagrevanja, potrebna je brza procena cirkulacije. Kod tamnjenja tkiva, jakog neprekidnog bola ili znaka infekcije ne čeka se redovna kontrola.
Kako se postavlja dijagnoza?
Rejnoov fenomen se najčešće prepoznaje iz dobrog opisa napada i fotografije promene boje. Lekara zanima koji prsti su zahvaćeni, koliko napad traje, šta ga izaziva, da li postoje ranice i da li se promena javlja na obe šake. Pregled između napada obuhvata kožu, nokte, kapilare, zglobove, tetive, nerve i pulseve.
Kapilaroskopija nokatnog nabora je bezbolan pregled sitnih krvnih sudova uz koren nokta. U primarnom obliku nalaz je uglavnom uredan. Prošireni i izmenjeni kapilari, sitna krvarenja i zone bez kapilara mogu ukazati na sekundarni oblik, posebno u spektru sistemske skleroze.
Laboratorija se ne određuje svima po istom spisku. Kada postoje razlozi za sumnju na sekundarni oblik, mogu biti potrebni krvna slika, sedimentacija ili CRP, ANA i ciljana autoantitela, funkcija štitaste žlezde, analiza urina i druge pretrage prema simptomima. Pozitivan ANA nalaz sam ne postavlja dijagnozu, kao što uredan jedan nalaz ne objašnjava uvek sve napade.
Kod stalno hladnog ili bolnog jednog prsta, oslabljenog pulsa, posledice povrede ili sumnje na zapušenje krvnog suda rade se ciljane vaskularne pretrage. U takvoj situaciji problem nije dovoljno nazvati Rejnoom dok se ne isključi mehanička prepreka protoku krvi.
Šta uraditi kada napad počne?
- Uđite u toplu prostoriju i zagrejte celo telo, ne samo prste.
- Skinite prstenje ako prsti počinju da otiču.
- Stavite šake pod mlaku, ne vrelu vodu, ili ih držite u pazuhu dok se cirkulacija postepeno vraća.
- Lagano pomerajte prste i ruke. Snažno trljanje utrnule kože i direktno prislanjanje na radijator mogu napraviti povredu koju u tom trenutku ne osećate.
- Ako ste bezbedno sklonjeni sa hladnoće, fotografišite promenu pre nego što boja nestane i zabeležite koliko je napad trajao.
Topla voda ne treba da peče. Utrnuo prst slabije procenjuje temperaturu, pa je lako napraviti opekotinu. Ako boja i bol ne popuštaju uprkos postepenom zagrevanju, to više nije situacija za uporno kućno čekanje.
Kako smanjiti broj napada?
Zaštita počinje pre izlaska na hladnoću. Kada se telo već rashladi, rukavice često stignu prekasno. Slojevita odeća, kapa, suve čarape i rukavice obučene dok su šake još tople imaju više smisla od zagrevanja samo vrhova prstiju.
Napad mogu pokrenuti zamrzivač, držanje hladne čaše, klimatizovana prodavnica ili sedenje neposredno ispod klima-uređaja. Tanke rukavice za rukovanje zamrznutom hranom, termos šolja i dodatni sloj odeće u klimatizovanom prostoru jednostavne su mere koje zaista menjaju svakodnevicu.
Prestanak pušenja i izbegavanje nikotina posebno su važni jer nikotin sužava krvne sudove. Redovno kretanje pomaže opštoj cirkulaciji i kontroli stresa, ali vežbanje napolju po hladnom vremenu zahteva dobru zaštitu šaka i stopala. Koža se neguje blagim kremama, a svaka pukotina ili ranica čisti i prati od početka.
Rejnoov fenomen: lečenje i lekovi
Lečenje zavisi od toga da li je oblik primarni ili sekundarni, koliko su napadi česti i da li postoji oštećenje tkiva. Kod blagih primarnih tegoba zaštita od hladnoće i uklanjanje okidača često su dovoljni. Lek se uvodi kada napadi remete svakodnevni život, ostaju bolni uprkos dobrim navikama ili postoji rizik za prste.
Najčešće se koriste lekovi koji šire krvne sudove, pre svega dihidropiridinski blokatori kalcijumskih kanala kao što su nifedipin ili amlodipin. Mogu smanjiti broj i jačinu napada, ali mogu izazvati glavobolju, crvenilo, oticanje potkolenica ili pad krvnog pritiska. Zbog toga se izbor i doza usklađuju sa pritiskom i ostalom terapijom.
Kod težeg sekundarnog oblika, naročito u sistemskoj sklerozi, razmatraju se PDE-5 inhibitori kao što je sildenafil. Kada oralna terapija nije dovoljna i postoji teška ishemija, primenjuje se intravenski iloprost u odgovarajućim uslovima. Bosentan ima posebno mesto u smanjenju pojave novih digitalnih ulkusa kod odabranih pacijenata sa sistemskom sklerozom; nije univerzalni lek za svaki hladan prst.
Cilj terapije nije samo lepša boja prstiju. Važno je da napadi budu ređi i kraći, da manje bole i, kod sekundarnog oblika, da se sačuva koža i spreče ranice. Lek koji je dobar za jednu osobu može drugoj previše oboriti pritisak ili se sukobiti sa postojećom terapijom.
Da li se Rejnoov fenomen operiše?
Velika većina ljudi nikada ne dolazi do operacije. Hirurško lečenje se razmatra kod kritično ugrožene cirkulacije prsta koja ne odgovara na optimalnu medikamentnu terapiju, posebno kada postoji rana koja ne zarasta ili preti gubitak tkiva.
Digitalna simpatektomija prekida deo simpatičkih nervnih vlakana oko arterija prsta kako bi se smanjio dugotrajni grč krvnog suda. Može doneti olakšanje odabranim pacijentima, ali efekat nije uvek trajan i rezultat zavisi od osnovne bolesti i stvarnog stanja arterija. Kod nekroze, apscesa ili infekcije kosti hirurg rešava oštećeno i inficirano tkivo, ne sam naziv Rejnoovog fenomena.
U proceni mogu učestvovati reumatolog, vaskularni lekar i hirurg šake. Kada dominiraju bolovi, utrnulost ili slabost bez tipične promene boje, potreban je i ortopedski pregled šake jer uzrok može biti tetiva, zglob ili pritisak na nerv. Vodič ortoped ili reumatolog pomaže u toj početnoj orijentaciji.
Česta pitanja o Rejnoovom fenomenu
Da li svaki hladan i beo prst znači Rejnoov fenomen?
Ne. Hladne šake su česte, ali Rejno obično pravi jasno ograničenu promenu boje koja dolazi u napadima. Stalno beo ili plav samo jedan prst traži procenu drugih uzroka smanjenog protoka krvi.
Da li prsti moraju prvo da pobele, pa poplave i na kraju pocrvene?
Ne moraju. Mnogi ljudi nemaju sve tri faze. Dve jasno odvojene boje uz hladnoću, utrnulost ili bol mogu biti dovoljno karakteristične da lekar posumnja na Rejnoov fenomen.
Može li Rejnoov fenomen da nestane?
Primarni oblik može godinama biti blag, menjati se sa godišnjim dobima ili se vremenom prorediti. Sekundarni oblik zavisi od osnovne bolesti i stanja krvnih sudova, pa praćenje i terapija imaju drugačiji cilj.
Koji lekar pregleda Rejnoov fenomen?
Porodični lekar ili internista mogu započeti procenu, a reumatolog je važan kada postoji sumnja na sekundarni oblik i bolest vezivnog tkiva. Kod oslabljenog pulsa, stalne ishemije ili rane uključuju se vaskularni stručnjak i hirurg šake.
Da li stres zaista može da izazove napad?
Može. Emocionalni stres aktivira nervne i hormonske signale koji sužavaju krvne sudove. To ne znači da je problem umišljen; reakcija krvnih sudova je stvarna, a kod nekih ljudi je stres jednako važan okidač kao hladnoća.
Da li postoji posebna analiza krvi za Rejnoov fenomen?
Ne postoji jedna analiza koja potvrđuje sve oblike. Dijagnoza napada je klinička, a laboratorija i kapilaroskopija služe da se proceni postoji li sekundarni uzrok.
Promena boje prstiju uz bol ili ranice
Fotografišite napad, zabeležite okidač i trajanje, kao i sve lekove koje koristite. Ako se uz promenu boje javljaju bolovi i otoci zglobova, zategnuta koža, osip, slabost mišića ili drugi sistemski simptomi, pregled treba usmeriti i na mogući sekundarni uzrok.
Stručni izvori
Dr Dren preporučuje
Odabrani proizvodi i rešenja koji mogu biti korisna podrška zdravlju zglobova, pokretljivosti i oporavku nakon ortopedskih tegoba i procedura.
Orthogol gelPrirodno rešenje za bol, otok i ukočenost zgloba. Jednostavno 2 do 3 puta dnevno na bolni zglob ili regiju.Saznaj više
Orthogol kapsuleVitamini za zglobove, optimalna kombinacija za podršku zglobovima, hrskavici i svakodnevnoj pokretljivosti.Saznaj više
Ostenil PlusVrhunske hijaluronske injekcije za zaštitu zgloba, bolju funkciju i manje bolova u kolenima, kukovima i ramenima.Saznaj više
ViscosealHijaluronske injekcije namenjene za zamenu zglobne tečnosti i oporavak posle artroskopije ili lavaže zgloba.Saznaj više