Reumatologija · psorijaza · bol i otok zglobova
Psorijatični artritis je zapaljenska bolest zglobova povezana sa psorijazom. Ne mora početi velikim otokom ili jakim bolom. Nekada prvi trag daju jutarnja ukočenost, otečen ceo prst, bol u peti, promenjeni nokti ili bol u donjem delu leđa koji je izraženiji posle mirovanja.
Promene na koži i tegobe sa zglobovima ne moraju se pogoršavati u isto vreme. Psorijaza može biti blaga i skrivena u kosi, iza ušiju, oko pupka ili u kožnim pregibima, dok zapaljenje zglobova već utiče na pokret i svakodnevne aktivnosti.
Šta je psorijatični artritis?
Psorijatični artritis je hronično zapaljensko reumatsko oboljenje. Imunski sistem učestvuje u zapaljenju kože, zglobova, tetiva i njihovih pripoja. Može zahvatiti jedan zglob, nekoliko zglobova ili veći broj malih i velikih zglobova. Kod nekih ljudi dominiraju prsti šaka i stopala, kod drugih koleno, skočni zglob, peta ili kičma.
Najčešće se zglobne tegobe javljaju kod osobe koja već zna da ima psorijazu, ali redosled nije obavezan. Artritis ponekad počinje u isto vreme kada i promene na koži, a kod manjeg broja ljudi bol i otok zglobova prethode jasnoj psorijazi. Zbog toga se na pregledu gledaju koža glave, uši, nokti i porodična istorija, a ne samo bolni zglob.
Jačina kožnih promena ne govori pouzdano koliko su zglobovi zahvaćeni. Mala promena iza uha ili nekoliko izmenjenih noktiju mogu pratiti aktivan artritis, dok izražena psorijaza kože ne znači da će svaka osoba dobiti zapaljenje zglobova.
Psorijatični artritis: simptomi koji bude sumnju
Bol nije jedini simptom. Zapaljenski bol obično prati ukočenost posle spavanja ili dužeg sedenja, a pokret može doneti određeno olakšanje. Zglob može biti otečen, topao i osetljiv. Tegobe umeju da se povuku, pa ponovo vrate, zbog čega se prvi napadi nekad pripišu naporu, vremenu ili prolaznoj povredi.
Otečen zglob
Otok može biti samo na jednom kolenu, skočnom zglobu ili prstu, ali se može javiti i na više zglobova. Raspored često nije potpuno simetričan.
Daktilitis
Kada je otečen ceo prst šake ili stopala, a ne samo jedan zglob, prst dobija izgled „kobasice“. To je važan znak psorijatičnog artritisa.
Jutarnja ukočenost
Šake, stopala ili leđa su ujutru ukočeni, razgibavanje traje duže nego ranije, a tegobe su izraženije posle mirovanja.
Umor i promenljiv tok
Periodi mirnijih tegoba smenjuju se sa pogoršanjima. Umor može biti izražen i kada broj bolnih zglobova nije veliki.
Za orijentaciju između mehaničke i zapaljenske ukočenosti koristan je i vodič o jutarnjoj ukočenosti zglobova.
Promene na koži i noktima koje ne treba prevideti
Psorijaza najčešće daje jasno ograničene crvene naslage prekrivene beličastim ljuspama. Ipak, promene mogu biti male i na mestima koja pacijent ne povezuje sa bolom u zglobovima: u kosi, iza ušiju, oko pupka, između gluteusa ili u drugim pregibima.
Nokti su posebno važni. Sitna tačkasta udubljenja, odvajanje nokta od podloge, zadebljanje ili promena boje mogu ličiti na gljivičnu infekciju. Kada se takav nalaz udruži sa bolom i otokom završnih zglobova prstiju, sumnja na psorijatični artritis postaje veća.
Koža može biti mirna dok zglobovi bole, i obrnuto. Zbog toga promena dermatološke terapije samo na osnovu zglobnog bola, ili prekid reumatološke terapije zato što se koža povukla, nisu dobre odluke bez dogovora sa lekarom koji vodi lečenje.
Bol u peti, Ahilovoj tetivi i kičmi
Psorijatični artritis ne zahvata samo unutrašnjost zgloba. Može izazvati entezitis, zapaljenje mesta gde se tetiva ili ligament pripaja za kost. Tipična mesta su pripoj Ahilove tetive za petnu kost i donja strana pete, ali bol može postojati i oko kolena, lakta, ramena ili karlice.
Bol u peti koji se ponavlja bez jasne povrede, naročito uz psorijazu, promene noktiju ili otečen prst, ne treba automatski proglasiti petnim trnom. Slično važi za dugotrajan bol oko Ahilove tetive koji se ne ponaša kao uobičajeno sportsko preopterećenje.
Kod dela pacijenata zapaljenje zahvata sakroilijakalne zglobove i kičmu. Bol je često jači noću i u drugoj polovini noći, prati ga jutarnja ukočenost, a smanjuje se kretanjem. To se razlikuje od mnogih mehaničkih bolova u leđima koji se pojačavaju naporom i popuštaju odmorom, mada u stvarnom životu granica nije uvek oštra.
Kako se razlikuje od artroze, reumatoidnog artritisa i gihta?
Psorijatični artritis može ličiti na više drugih bolesti, pa se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu jednog simptoma ili analize krvi.
- Artroza češće daje bol vezan za opterećenje, kraću ukočenost posle odmora i koštana zadebljanja zglobova. Psorijatični artritis može zahvatiti iste završne zglobove prstiju, ali su otok, zapaljenje, daktilitis i promene noktiju važni tragovi.
- Reumatoidni artritis često zahvata male zglobove šaka simetrično i obično štedi završne zglobove uz nokat. Psorijatični artritis može biti asimetričan, zahvatiti završne zglobove, ceo prst, tetivne pripoje i kičmu. Više detalja nalazi se u tekstu o reumatoidnom artritisu.
- Giht često počinje naglim, veoma bolnim, crvenim i toplim zglobom. Psorijatični artritis može takođe dati nagao otok, pa pregled i po potrebi analiza zglobne tečnosti razjašnjavaju uzrok.
- Infekcija zgloba mora se brzo isključiti kada se pojavi izrazito bolan, topao i otečen zglob, posebno uz temperaturu ili opšte loše stanje. Takav nalaz ne treba pripisati ranije poznatom artritisu bez pregleda. Više o hitnim znacima daje tekst o septičnom artritisu.
Kako se postavlja dijagnoza psorijatičnog artritisa?
Ne postoji jedan test koji sam potvrđuje ili isključuje psorijatični artritis. Dijagnoza nastaje povezivanjem razgovora, pregleda kože i noktiju, rasporeda bolnih i otečenih zglobova, pregleda tetivnih pripoja, laboratorije i snimanja.
- Pregled obuhvata zglobove, cele prste, pete, Ahilove tetive, kičmu, kožu i nokte.
- CRP i sedimentacija mogu pokazati zapaljenje, ali normalan rezultat ne isključuje bolest.
- Reumatoidni faktor i anti-CCP pomažu u razlikovanju, ali rezultat se tumači zajedno sa kliničkim nalazom.
- Rendgen prikazuje koštane promene i oštećenje zgloba, ali u ranoj bolesti može biti uredan.
- Ultrazvuk i magnetna rezonanca mogu prikazati sinovitis, upalu tetivnih ovojnica, entezitis i promene koje još nisu vidljive na rendgenu.
Izbor snimanja zavisi od mesta i vrste tegoba. Za površinske tetive, tečnost i pregled u pokretu često je koristan ultrazvuk, dok magnetna rezonanca ima prednost za dublje strukture, koštanu srž i sakroilijakalne zglobove. Praktično poređenje nalazi se u vodiču ultrazvuk ili magnetna rezonanca.
Lečenje psorijatičnog artritisa
Cilj lečenja nije samo da bol bude manji. Potrebno je smiriti zapaljenje, sačuvati zglob i funkciju, kontrolisati kožu i nokte i smanjiti rizik od trajnog oštećenja. Plan zavisi od toga da li dominiraju periferni zglobovi, tetivni pripoji, kičma, koža ili više problema istovremeno.
Lekovi protiv bola i zapaljenja
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu kratkotrajno pomoći kod blažih tegoba, ali ne menjaju tok aktivne bolesti. Kod jednog jasno zahvaćenog zgloba ili tetivnog pripoja ponekad se razmatra lokalna kortikosteroidna injekcija, nakon što se utvrdi šta tačno izaziva otok i isključi infekcija.
Lekovi koji menjaju tok bolesti
Kada postoji aktivan periferni artritis, reumatolog može uključiti lekove koji menjaju tok bolesti, kao što su metotreksat, leflunomid ili sulfasalazin. Ako odgovor nije dovoljan, ili je obrazac bolesti drugačiji, razmatraju se biološki i ciljani sintetski lekovi. Izbor zavisi i od psorijaze kože, bolesti creva, upale oka, drugih bolesti i prethodnog lečenja.
Isti lek nije najbolji za svaku manifestaciju psorijatičnog artritisa. Terapija koja dobro deluje na kožu ne mora biti prvi izbor za kičmu ili entezitis, i obrnuto. Zato je saradnja reumatologa i dermatologa posebno korisna kada su i koža i zglobovi aktivni.
Terapiju ne treba samostalno prekidati čim bol popusti. Smirivanje simptoma ne znači uvek da je zapaljenje nestalo. Takođe, biološki ili drugi sistemski lek se ne uvodi samo na osnovu sumnje ili fotografije zgloba, već posle pregleda, procene aktivnosti bolesti i potrebnih analiza.
Kretanje, vežbe i rehabilitacija
Potpuno mirovanje najčešće povećava ukočenost i smanjuje snagu. Kretanje se prilagođava aktivnosti bolesti: tokom izraženog otoka smanjuje se opterećenje zahvaćenog zgloba, dok se pokretljivost održava u podnošljivom opsegu. Kada se zapaljenje smiri, postepeno se vraćaju snaga, ravnoteža i kondicija.
Program vežbi zavisi od mesta problema. Šaka sa otečenim prstom, bolna Ahilova tetiva i zapaljenje sakroilijakalnih zglobova ne dobijaju isti program. Fizioterapeut pomaže da se izabere opterećenje koje čuva funkciju, a ne pojačava reakciju narednog dana.
Telesna masa, pušenje, krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi takođe su važni. Psorijatični artritis je povezan sa većim kardiovaskularnim i metaboličkim rizikom, pa kontrola bolesti nije odvojena od opšteg zdravlja.
Kada ne čekati pregled?
Pregled treba ubrzati kada se pojavi nov i trajan otok zgloba, otečen ceo prst, ponavljan bol u peti uz psorijazu, sve duža jutarnja ukočenost ili noćni bol u leđima koji se smanjuje razgibavanjem.
Veoma bolan, crven i topao zglob uz temperaturu, drhtavicu ili opšte loše stanje zahteva pregled istog dana. Infekcija zgloba i giht mogu ličiti na pogoršanje artritisa, a čekanje ili samostalno uzimanje kortikosteroida može otežati dalji tok.
Ako nije jasno da li tegobe pre svega pripadaju ortopedu ili reumatologu, praktičnu orijentaciju daje tekst ortoped ili reumatolog.
Česta pitanja o psorijatičnom artritisu
Da li svaka osoba sa psorijazom dobije artritis?
Ne. Većina ljudi sa psorijazom neće razviti psorijatični artritis. Novi otok zgloba, jutarnja ukočenost, daktilitis, bol u peti ili promene noktiju ipak su razlog da se zglobne tegobe procene.
Može li psorijatični artritis početi bez vidljivih promena na koži?
Može, mada je češće da psorijaza postoji pre zglobnih tegoba. Kožne promene nekada su male ili skrivene, a važni su i nokti i porodična istorija psorijaze.
Da li normalan CRP isključuje psorijatični artritis?
Ne. CRP i sedimentacija mogu biti normalni i kada postoje aktivne zglobne tegobe. Rezultat laboratorije tumači se zajedno sa pregledom i snimanjem.
Da li se psorijatični artritis vidi na rendgenu?
Rendgen može pokazati karakteristične promene i stepen oštećenja, ali u ranoj bolesti može biti uredan. Ultrazvuk ili magnetna rezonanca nekada ranije pokažu aktivno zapaljenje.
Da li vežbe mogu zameniti lekove?
Vežbe čuvaju pokret, snagu i kondiciju, ali same ne zaustavljaju aktivno zapaljenje koje ugrožava zglob. Najbolji rezultat se postiže kada su medicinsko lečenje i rehabilitacija usklađeni.
Pregled bolnog ili otečenog zgloba
Kada postoje psorijaza, promenjeni nokti i nov bol ili otok zgloba, pregled pomaže da se razlikuju zapaljenska bolest, artroza, povreda tetive i drugi uzroci. Ponesite spisak lekova, prethodne nalaze i fotografije otoka ako se povukao pre pregleda.
Stručni izvori
Dr Dren preporučuje
Odabrani proizvodi i rešenja koji mogu biti korisna podrška zdravlju zglobova, pokretljivosti i oporavku nakon ortopedskih tegoba i procedura.
Orthogol gelPrirodno rešenje za bol, otok i ukočenost zgloba. Jednostavno 2 do 3 puta dnevno na bolni zglob ili regiju.Saznaj više
Orthogol kapsuleVitamini za zglobove, optimalna kombinacija za podršku zglobovima, hrskavici i svakodnevnoj pokretljivosti.Saznaj više
Ostenil PlusVrhunske hijaluronske injekcije za zaštitu zgloba, bolju funkciju i manje bolova u kolenima, kukovima i ramenima.Saznaj više
ViscosealHijaluronske injekcije namenjene za zamenu zglobne tečnosti i oporavak posle artroskopije ili lavaže zgloba.Saznaj više