Zglobovi · artroza · reumatologija
Ukočenost pri prvim jutarnjim pokretima može pratiti artrozu, ali i zapaljenske reumatske bolesti. Koliko traje, koji su zglobovi zahvaćeni i da li postoje otok, toplina i bol u mirovanju često su važniji od samog osećaja „razgibavanja“.
Šta znači jutarnja ukočenost zglobova?
Jutarnja ukočenost zglobova je osećaj da zglobovi posle buđenja ne kreću slobodno. Nekome je teško da stisne šaku, zakopča dugme ili uhvati šolju, dok drugi oseća da su kolena i kukovi „zakočeni“ pri ustajanju iz kreveta. Tegobe mogu nastati i posle dužeg sedenja tokom dana, jer je zajednički imenitelj period mirovanja.
Ukočenost nije isto što i bol, iako se često javljaju zajedno. Pacijent može imati osećaj zategnutosti i sporosti bez jakog bola, kao i bol uz gotovo normalan opseg pokreta. Važno je primetiti koliko vremena prođe dok se zglobovi razrade, da li se ukočenost vraća posle svakog odmora i da li zglob izgleda otečeno.
Koliko traje jutarnja ukočenost zglobova i zašto je to važno?
Kod artroze je jutarnja ukočenost obično kratka i često popusti za manje od pola sata. Može se ponovo javiti kada osoba duže sedi, ali se zglob najčešće razradi posle nekoliko pažljivih pokreta. Kod zapaljenskih reumatskih bolesti ukočenost često traje duže, nekada više od 30 do 60 minuta, i prati je osećaj otečenih ili „punih“ zglobova.
Granica od 30 ili 60 minuta služi kao orijentacija, a ne kao dijagnostički test. Neko sa izraženom artrozom može imati duže tegobe, dok zapaljenska bolest u ranoj ili mirnijoj fazi može dati kraću ukočenost. Zbog toga se trajanje uvek tumači zajedno sa rasporedom bola, otokom, pregledom i tokom simptoma.
| Osobina | Češće kod artroze | Češće kod upalnog reumatizma |
|---|---|---|
| Jutarnja ukočenost | Kraća, često do 30 minuta | Duža, često 30–60 minuta ili više |
| Uticaj aktivnosti | Bol se pojačava većim opterećenjem | Blago kretanje često olakšava ukočenost |
| Raspored zglobova | Jedan ili nekoliko zglobova; često koleno, kuk ili šaka | Više zglobova, često obostrano i simetrično |
| Otok | Može postojati, često uz koštano proširenje | Mekši otok, toplina i osetljivost zbog sinovitisa |
| Opšti simptomi | Obično izostaju | Mogući su umor, malaksalost i gubitak apetita |
Kada ukočenost više liči na artrozu?
Artroza ili osteoartritis najčešće daje bol koji je povezan sa korišćenjem zgloba. Koleno boli pri dužem hodu i stepenicama, kuk pri ustajanju, obuvanju ili ulasku u automobil, a zglobovi šake pri stisku i preciznim pokretima. Posle mirovanja postoji početna ukočenost, ali se ona uglavnom smanjuje kada se osoba razmrda.
- ukočenost je kraća i vezana za početak pokreta;
- bol se obično pojačava sa opterećenjem i kasnije tokom dana;
- mogu se javiti krckanje, manji opseg pokreta i koštana zadebljanja;
- najizraženije tegobe često postoje u jednom ili nekoliko zglobova.
Za probleme nosećih zglobova detaljnije su izdvojeni vodiči o artrozi kolena – gonartrozi i koksartrozi, odnosno artrozi kuka.
Kada treba posumnjati na upalni reumatizam?
Upalni reumatizam nije jedna bolest. U ovu grupu spadaju reumatoidni artritis, psorijazni artritis, spondiloartritisi i druga stanja kod kojih zapaljenje zahvata sinoviju, pripoje tetiva ili okolna tkiva. Tegobe su često izraženije u mirovanju i ujutru, dok umereno kretanje donosi olakšanje.
Na reumatoidni artritis posebno usmeravaju uporna ukočenost i otok malih zglobova šaka, ručnih zglobova ili stopala, naročito ako se sličan obrazac javlja sa obe strane. Šake mogu biti otečene toliko da je ujutru teško zatvoriti pesnicu ili skinuti prsten.
Kod osoba starijih od 50 godina nagla ili brzo nastala ukočenost oba ramena i kukova, naročito ako traje duže i otežava oblačenje ili ustajanje, može usmeriti pregled i na polimijalgiju reumatiku. Psorijaza kože ili noktiju, otečen ceo prst i bol na pripoju Ahilove tetive mogu biti važni podaci kada se razmatra psorijazni artritis ili spondiloartritis.
Šta znače otok, toplina i simetrični bolovi?
Mek otok oko zgloba, toplina i bol pri blagom pritisku mogu ukazivati na sinovitis, odnosno upalu unutrašnje ovojnice zgloba. Ako su istovremeno zahvaćeni isti zglobovi obe šake ili oba stopala, sumnja na sistemsku zapaljensku bolest je veća. Ipak, simetrija nije obavezna, a i artroza može zahvatiti obe strane.
Jedan naglo otečen, crven i veoma bolan zglob traži drugačiju procenu. Mogući uzroci su kristalni artritis, najčešće giht, ali i infekcija zgloba. Nagli otok posle povrede može biti posledica krvi ili tečnosti u zglobu. Zato izraz „reuma“ nije dovoljno objašnjenje za svaki otečen zglob.
Ortoped ili reumatolog: kome se prvo javiti?
Ako su tegobe počele posle povrede, vezane su za jedan zglob, pojačavaju se opterećenjem ili postoji sumnja na problem meniskusa, ligamenta, tetive ili uznapredovalu artrozu, prvi korak je često ortopedski pregled. Kada su otečena najmanje dva zgloba, zahvaćene su obe šake ili stopala, ukočenost traje dugo i postoji bol u mirovanju, pregled reumatologa dobija prednost.
Granica nije uvek oštra. Brza orijentacija za izbor između ortopeda i reumatologa pomaže kada simptomi imaju i mehaničke i zapaljenske osobine. Dobar prvi pregled treba da usmeri dalji put bez nepotrebnog kruženja između specijalista.
Koje analize i snimanja mogu biti potrebni?
Pregled zglobova je početna tačka. Lekar traži sinovitis, procenjuje opseg pokreta, snagu, raspored bolnih zglobova, kožu i nokte, a zatim bira analize prema nalazu. Nije svakoj osobi potreban isti „reumatski paket“.
- Krvna slika, CRP i sedimentacija mogu pokazati znake zapaljenja, ali normalne vrednosti ne isključuju ranu zapaljensku bolest.
- Reumatoidni faktor i anti-CCP antitela imaju smisla kada pregled i simptomi bude sumnju na reumatoidni artritis.
- Rendgen prikazuje koštane promene i suženje zglobnog prostora, ali početna upala može postojati pre jasnih promena na snimku.
- Ultrazvuk zgloba može prikazati izliv, sinovitis, burzu i tetive kada je važno razjasniti poreklo otoka ili bola.
- Magnetna rezonanca se koristi selektivno kada pregled, rendgen i ultrazvuk ne daju dovoljno informacija ili postoji posebno kliničko pitanje.
Uporan otok zglobova šaka ili stopala ne treba odlagati dok se čekaju svi laboratorijski rezultati. Rano prepoznavanje zapaljenskog artritisa omogućava ranije uvođenje terapije i smanjuje rizik od trajnog oštećenja zgloba.
Šta možete uraditi dok čekate pregled?
- Zabeležite koliko minuta traje ukočenost i koji zglobovi su zahvaćeni.
- Fotografišite otok kada je najizraženiji, jer se do pregleda može smanjiti.
- Počnite sa sporim pokretima manjeg opsega pre jačeg oslanjanja ili vežbanja.
- Topao tuš ili blaga toplota nekima olakšavaju razgibavanje; izrazito topao i crven zglob ne treba dodatno zagrevati.
- Ne uvodite i ne prekidajte kortikosteroide ili druge lekove za reumatske bolesti samostalno.
- Ponesite spisak terapije, ranije nalaze i podatak da li u porodici postoji psorijaza ili zapaljenska reumatska bolest.
Potpuno mirovanje često dodatno pojačava osećaj ukočenosti. Pažljivo kretanje u podnošljivom opsegu ima više smisla, dok se ciljane vežbe i fizikalna terapija biraju prema dijagnozi i stanju zgloba.
Kada ne treba čekati pregled?
Naglo nastao veoma bolan, crven, topao i otečen zglob zahteva brzu procenu, posebno ako postoji temperatura, drhtavica, rana ili infekcija kože, skoro urađena operacija, ugrađena proteza ili terapija koja smanjuje imunitet. Pregled ne treba odlagati ni kada posle povrede ne možete da se oslonite na nogu, koristite šaku ili normalno pomerite zglob.
Kod postepeno nastalih tegoba pregled treba zakazati ranije ako otok ne prolazi, ukočenost svakodnevno traje duže, zahvata sve više zglobova ili ometa oblačenje, hod, rad šakama i san.
Česta pitanja
Da li jutarnja ukočenost uvek znači reumatoidni artritis?
Ne. Može se javiti kod artroze, drugih zapaljenskih bolesti, posle povrede i dužeg mirovanja. Na reumatoidni artritis više usmeravaju uporan otok, duža ukočenost i zahvatanje više malih zglobova, naročito obostrano.
Koliko minuta ukočenosti je normalno?
Ne postoji jedna granica koja sama postavlja dijagnozu. Kratka ukočenost od nekoliko minuta je česta posle mirovanja. Svakodnevna ukočenost koja traje duže, prati je otok ili remeti funkciju zaslužuje pregled.
Može li artroza da izazove otok zgloba?
Može. Artroza može dati izliv, osetljivost i osećaj zategnutosti, naročito posle većeg opterećenja. Topao, naglo otečen ili izrazito bolan zglob zahteva procenu drugih uzroka.
Da li normalan reumatoidni faktor isključuje upalni reumatizam?
Ne. Reumatoidni faktor može biti negativan kod dela pacijenata, naročito rano u bolesti, a postoje i druge zapaljenske bolesti koje se ne dijagnostikuju ovim testom. Nalazi se tumače zajedno sa pregledom.
Da li vežbanje pomaže kod jutarnje ukočenosti?
Blagi pokreti i postepeno razgibavanje često pomažu. Vrsta i intenzitet vežbi zavise od uzroka tegoba; izrazito otečen i bolan zglob nije trenutak za forsiranje opterećenja.
Povezane teme
Pregled i procena bolnih ili ukočenih zglobova
Pregled pomaže da se mehanički problem zgloba odvoji od zapaljenske bolesti i da se izaberu korisne analize, snimanja i naredni koraci.
Izvori
Dr Dren preporučuje
Odabrani proizvodi i rešenja koji mogu biti korisna podrška zdravlju zglobova, pokretljivosti i oporavku nakon ortopedskih tegoba i procedura.
Orthogol gelPrirodno rešenje za bol, otok i ukočenost zgloba. Jednostavno 2 do 3 puta dnevno na bolni zglob ili regiju.Saznaj više
Orthogol kapsuleVitamini za zglobove, optimalna kombinacija za podršku zglobovima, hrskavici i svakodnevnoj pokretljivosti.Saznaj više
Ostenil PlusVrhunske hijaluronske injekcije za zaštitu zgloba, bolju funkciju i manje bolova u kolenima, kukovima i ramenima.Saznaj više
ViscosealHijaluronske injekcije namenjene za zamenu zglobne tečnosti i oporavak posle artroskopije ili lavaže zgloba.Saznaj više