Bol u ručnom zglobu pri oslanjanju: kada treba obratiti pažnju

Ruka i šaka

Bol pri oslanjanju na šaku: šta najčešće znači

Bol u ručnom zglobu pri oslanjanju na šaku može nastati posle pada, treninga, rada za računarom ili preopterećenja. Najvažnije je razlikovati prolazno nadraženje od povrede koju ne treba forsirati.

Simptom vodič Ručni zglob Sport i svakodnevni oslonac

Osoba drži ručni zglob posle bola pri oslanjanju na šaku tokom vežbanja

Sadržaj

Bol u ručnom zglobu pri oslanjanju na šaku najčešće se primeti u običnim situacijama: kada ustajete iz stolice, radite sklek, oslonite se na pod, nosite torbu, radite vežbe ili posle pada na ispruženu ruku. Nekad prođe uz smanjenje opterećenja, ali nekad je znak povrede kosti, tetiva, ligamenata ili sitnih zglobova ručja.

Najvažnije pitanje je kako je bol nastao. Bol posle jasnog pada ili uvrtanja ruke ne treba tretirati isto kao bol koji se postepeno javio posle rada, treninga ili dugog oslanjanja na dlan. Ako je zglob otečen, ako boli pri svakom osloncu ili ne možete normalno da koristite šaku, bolje je ne forsirati pokret dok se ne proveri šta je uzrok.

Gde se bol najčešće oseća

Mesto bola dosta pomaže u orijentaciji.

Sa strane palcaMože ukazivati na iritaciju tetiva, De Quervain sindrom ili povredu dela ručnog zgloba oko skafoidne kosti. Ako je bol nastao posle pada i pojačava se pri hvatanju ili oslanjanju, posebno treba misliti na prelom skafoidne kosti.

Na sredini ili gornjoj straniČesto se javlja kod preopterećenja, istegnuća ligamenata, ganglion ciste ili problema u sitnim zglobovima ručja.

Sa strane malog prstaMože biti povezano sa ligamentima, hrskavičnim strukturama ručnog zgloba i opterećenjem pri rotaciji šake, na primer pri sklekovima, tenisu, borilačkim sportovima ili radu sa alatom.

Uz trnjenje prstijuTada treba razlikovati bol od utrnulosti i razmišljati i o karpalnom tunelu.

Kada bol nastaje posle pada

Pad na ispruženu ruku je jedan od najčešćih mehanizama povrede ručnog zgloba. Nekad bol deluje podnošljivo u prvim satima, pa pacijent odloži pregled misleći da je samo istegnuće. Problem je što se pojedini prelomi ručja, posebno prelom skafoidne kosti, ne moraju uvek odmah ponašati dramatično.

Pregled ima smisla ako posle pada imate bol pri oslanjanju na šaku, otok, bol u bazi palca, bol pri hvatanju predmeta ili osećaj da zglob nije siguran. U takvim situacijama ne treba raditi sklekove, nositi teret niti iznova testirati zglob dok se ne proveri da li postoji prelom ili ozbiljnije oštećenje.

Kada bol nastaje postepeno

Postepeni bol pri oslanjanju obično se javlja kod preopterećenja. To se često dešava kod vežbanja u osloncu na dlanove, rada za računarom, ponavljanog hvatanja, dizanja tegova, joge, gimnastike, tenisa ili poslova gde se šaka dugo drži u istom položaju.

Ako se bol javlja samo pri krajnjem osloncu, bez otoka i bez gubitka snage, prvi korak je smanjenje opterećenja. To znači pauzu od pokreta koji provociraju bol, promenu ugla šake, prelazak na oslonac na pesnice ili podlaktice kod vežbi ako to ne izaziva tegobe, i praćenje kako se zglob ponaša narednih dana.

Ako se bol vraća čim se vratite istom pokretu, ako se širi ka palcu ili podlaktici, ili ako se pojavi zadebljanje na zglobu, korisno je proveriti da li se radi o tetivama, ganglion cisti ili problemu unutar zgloba.

Ganglion, tetive i karpalni tunel

Nije svaki bol u ručnom zglobu povreda kosti. Ganglion cista može praviti pritisak, zatezanje i bol pri oslanjanju, posebno ako se nalazi na gornjoj strani ručnog zgloba. Nekad se vidi kao kvržica, a nekad je mala i primeti se tek pri određenom pokretu.

Tetive sa strane palca mogu boleti pri hvatanju, podizanju deteta, nošenju kesa, radu telefonom ili pokretu palca. Tada se razmišlja o De Quervain sindromu.

Karpalni tunel obično daje trnjenje, mravinjanje i noćne tegobe u prstima, više nego bol samo pri oslanjanju. Ipak, pacijenti često opisuju problem u ručnom zglobu, pa je važno razlikovati bol od utrnulosti.

Šta možete uraditi prvih dana

Ako nije bilo ozbiljnog pada, deformiteta, jakog otoka ili gubitka funkcije, ima smisla nekoliko dana smanjiti opterećenje i pratiti zglob.

Izbegavajte sklekove, plank, dubok oslonac na dlan i nošenje teškog tereta.
Ne istežite zglob agresivno preko bola.
Privremeno koristite neutralniji položaj šake pri radu i treningu.
Hlađenje može pomoći ako je zglob nadražen posle aktivnosti.
Lagani pokreti bez bola su bolji od potpunog ukočavanja ako nema sumnje na prelom.
Lekove i protivupalnu terapiju ne menjajte samostalno ako već imate propisanu terapiju ili hronične bolesti.

Ako bol popušta i funkcija se vraća, povratak opterećenju treba da bude postepen. Ako se isti bol vrati odmah pri prvom osloncu, zglob nije spreman za isti nivo aktivnosti.

Kada ne treba čekati

Pregled ne treba odlagati ako se bol javio posle pada na ruku, ako imate otok, modricu, deformitet, utrnulost prstiju, slab stisak ili bol u bazi palca. Pregled je potreban i ako bol traje duže od nekoliko dana bez jasnog poboljšanja, ili ako se vraća svaki put kada se oslonite na dlan.

Posebno je važno proveriti bol posle pada kod dece, sportista, osoba koje rade rukama i pacijenata kojima je šaka potrebna za posao. Kod ručnog zgloba vreme ponekad pravi razliku, jer odlaganje dijagnostike može produžiti oporavak.

Kako izgleda pregled

Na pregledu se procenjuje mesto bola, otok, opseg pokreta, snaga stiska, oset u prstima i pokreti koji provociraju tegobe. Nekad je dovoljan klinički pregled, a nekad je potreban rendgen, ultrazvuk ili magnetna rezonanca, u zavisnosti od sumnje na prelom, ganglion, tetive ili unutrašnje oštećenje zgloba.

Cilj pregleda nije samo da se imenuje dijagnoza, nego da dobijete jasan plan: šta privremeno izbaciti, da li je potrebna imobilizacija, kada se vraćati aktivnosti i koje kontrole imaju smisla. Za pregled šake i ručnog zgloba pogledajte stranicu Ruka i šaka.

Povratak treningu i osloncu

Povratak ne treba meriti samo time da li zglob boli u mirovanju. Ručni zglob mora da podnese postepeno opterećenje: prvo pokret bez bola, zatim lagani oslonac, pa tek onda vežbe kao što su sklekovi, plank, zgibovi, tegovi ili sport.

Ako se bol vraća pri istom uglu oslonca, probajte privremeno izmeniti oslonac, smanjiti opseg pokreta ili koristiti neutralniji hvat. Ako ni to ne pomaže, bolje je pauzirati taj pokret i proveriti zglob nego nastavljati sa kompenzacijama koje opterećuju rame, lakat ili drugu šaku.

FAQ

Da li bol u ručnom zglobu pri oslanjanju uvek znači prelom?

Ne. Može biti istegnuće, nadražaj tetiva, ganglion, preopterećenje ili problem u sitnim zglobovima ručja. Prelom je važno isključiti ako je bol nastao posle pada, ako postoji otok ili bol u bazi palca.

Mogu li da nastavim trening ako me boli samo pri skleku?

Ako bol menja tehniku, pojačava se iz serije u seriju ili ostaje posle treninga, taj pokret treba pauzirati. Nekad možete zameniti vežbu neutralnijim osloncem, ali ne treba gurati oslonac preko bola.

Koliko dana da čekam ako nije bilo pada?

Ako je bol blag i jasno vezan za preopterećenje, nekoliko dana smanjenog opterećenja može biti dovoljno. Ako se bol ne smanjuje, ako se vraća pri svakom osloncu ili se javlja otok, pregled ima smisla ranije.

Zašto boli baš kada se oslonim na dlan?

Oslonac sabija i opterećuje sitne zglobove ručja, ligamente, tetive i strukture oko palca. Zato tegoba koja nije jaka u mirovanju može biti vrlo jasna pri skleku, ustajanju iz stolice ili pritisku na dlan.

Da li je bandaž ili ortoza dobra ideja?

Kratkotrajna potpora može smanjiti provocirajuće pokrete, ali ne treba da bude zamena za pregled ako postoji sumnja na prelom, jak otok, utrnulost ili bol koji se ne smiruje.