Bol sa unutrašnje strane kolena: meniskus, MCL ili burzitis?

Koleno · simptomi i povrede

Bol sa unutrašnje strane kolena najčešće potiče od medijalnog meniskusa, unutrašnjeg bočnog ligamenta, anserinske regije ili unutrašnjeg dela zgloba zahvaćenog artrozom. Razliku često prave tačno mesto bola, način na koji je problem počeo, otok, blokada i osećaj nestabilnosti.

Autor: Dr Dren

Najkraće: bol tačno u liniji zgloba posle uvrtanja više usmerava ka meniskusu; bol duž ligamenta posle udarca sa spoljašnje strane ka MCL povredi; osetljivost nekoliko centimetara ispod zgloba ka anserinskom burzitisu ili tetivama; postepen bol pri hodu uz ukočenost češće prati artrozu.

U liniji zgloba

Medijalni meniskus, hrskavica i unutrašnji deo zgloba. Važni su uvrtanje, otok, preskakanje i blokada.

Duž unutrašnje strane

Unutrašnji bočni ligament, naročito posle udarca spolja ili nagle promene pravca.

Ispod linije zgloba

Anserinska burza i tetive, često bolne pri stepenicama, ustajanju, trčanju ili posle povećanog opterećenja.

Šire i postepeno

Artroza unutrašnjeg dela kolena, naročito uz ukočenost, ograničenje hoda i promenu osovine noge.

Bol sa unutrašnje strane kolena - meniskus, ligament ili anserinski burzitis

Bol sa unutrašnje strane kolena: šta mesto bola može da pokaže

Unutrašnja, odnosno medijalna strana kolena nije jedna struktura. Tu se nalaze medijalni meniskus i zglobna hrskavica, unutrašnji bočni ligament, tetive mišića zadnje i unutrašnje strane butine, anserinska burza i koštani delovi femura i tibije. Zato rečenica „boli me sa unutrašnje strane” dobro usmerava pregled, ali još ne određuje dijagnozu.

Za prvi trag korisno je jednim prstom pokazati najosetljivije mesto. Zatim treba povezati taj podatak sa pitanjima: da li je bilo uvrtanja ili direktnog udarca, da li se koleno odmah ili naknadno nadulo, da li preskače ili se blokira, da li „beži” pri osloncu i da li bol nastaje pri stepenicama, čučnju, trčanju ili običnom hodu.

Širi pregled mogućih uzroka nalazi se u glavnom vodiču bol u kolenu. Ovaj tekst se bavi samo medijalnom stranom i razlikama koje su pacijentima najkorisnije pre pregleda.

Najčešći uzroci bola sa unutrašnje strane kolena

Medijalni meniskus

Medijalni meniskus je polumesečasta fibrohrskavična struktura između butne i potkolene kosti. Pomaže raspodeli opterećenja i stabilnosti kolena. Akutna povreda često nastaje pri uvrtanju na oslonjenom stopalu, nagloj promeni pravca ili dubokom čučnju. Kod sredovečnih i starijih osoba meniskus može biti degenerativno promenjen, pa tegobe ponekad počinju i posle sasvim običnog okreta ili ustajanja.

bol i osetljivost tačno duž unutrašnje linije zgloba;
otok koji može nastati postepeno tokom nekoliko sati ili narednih dana;
preskakanje, kočenje ili osećaj da se nešto pomera unutar kolena;
bol pri uvrtanju, dubokom čučnju i ustajanju iz čučnja;
nemogućnost potpunog opružanja kada se deo meniskusa uklješti.

Samo krckanje bez bola nije dokaz povrede meniskusa, kao što ni nalaz degenerativne pukotine na magnetnoj rezonanci ne znači automatski da je potrebna operacija. Odluka zavisi od tegoba, kliničkog nalaza, tipa rupture, aktivnosti i prisustva blokade. Detaljnije pročitajte vodič meniskus kolena – dijagnoza, lečenje i oporavak.

Povreda unutrašnjeg bočnog ligamenta – MCL

Unutrašnji bočni, odnosno medijalni kolateralni ligament proteže se duž unutrašnje strane kolena i sprečava prekomerno otvaranje zgloba ka unutra. Najčešće se povređuje kada sila deluje na spoljašnju stranu kolena, ali i pri nagloj promeni pravca, klizanju ili doskoku.

Bol i osetljivost prate tok ligamenta, a otok je često lokalizovan. Kod blaže povrede koleno ostaje stabilno, dok teža ruptura daje osećaj nesigurnosti ili „bežanja”. U istom događaju mogu biti povređeni i meniskus ili ukršteni ligamenti, pa izražena nestabilnost, veliki otok ili nemogućnost oslonca zahtevaju pregled.

Važna razlika: kod meniskusa je bol često dublji i tačno u liniji zgloba, uz preskakanje ili blokadu. Kod MCL povrede bol se češće može pratiti prstima duž ligamenta i vezan je za udarac ili bočnu silu. Obe povrede ipak mogu postojati zajedno.

Anserinski burzitis i preopterećenje tetiva

Anserinska regija nalazi se sa prednje-unutrašnje strane potkolene kosti, nekoliko centimetara ispod linije kolena. Na tom mestu se pripajaju tetive sartorijusa, gracilisa i semitendinozusa, a između njih i kosti nalazi se burza koja smanjuje trenje. U praksi nije uvek moguće potpuno razdvojiti upalu burze od nadražaja susednih tetiva, pa se koristi i širi izraz anserinski bolni sindrom.

najosetljivije mesto je ispod, a ne tačno u liniji zgloba;
bol se pojačava pri penjanju uz stepenice, ustajanju i trčanju uzbrdo;
češće nastaje postepeno, posle povećanja obima treninga ili promene podloge;
može pratiti artrozu kolena i promenjenu osovinu noge;
obično ne izaziva pravu blokadu kolena.

Anserinski burzitis može imitirati problem medijalnog meniskusa. Palpacija, funkcionalni testovi i po potrebi ultrazvuk pomažu da se odredi da li bol dolazi iz površinske anserinske regije ili dublje iz zgloba.

Artroza unutrašnjeg dela kolena

Unutrašnji deo kolena često prvi pokazuje izraženije degenerativne promene. Bol se uglavnom razvija postepeno, pojačava se pri dužem hodu, stepenicama i ustajanju, a nakon mirovanja postoji kratka ukočenost. Mogu se javiti povremeni otok, gubitak punog opružanja i postepeno krivljenje nogu u obliku slova O.

Artroza i degenerativna promena meniskusa često postoje istovremeno. Zato izolovan nalaz „oštećenog meniskusa” na magnetu ne objašnjava uvek ceo problem. Kod pacijenta starijeg od 45 godina sa tipičnim bolom pri opterećenju klinički pregled i rendgenski snimak kolena u stavu često daju važnije početne informacije. Više o toku bolesti i mogućnostima lečenja nalazi se u tekstu artroza kolena – gonartroza.

Ređi, ali važni uzroci

Medijalna plica, iritacija pripoja tetiva, koštani edem, stres povreda, prelom posle pada i osteonekroza mogu takođe dati bol sa unutrašnje strane. Kod dece i adolescenata uzroci se razlikuju od onih kod odraslih. Bol koji se spušta iz kuka ili kičme ponekad se oseća oko kolena iako je sam pregled kolena relativno uredan.

Naglo crveno, toplo i otečeno koleno bez povrede može biti posledica kristalnog artritisa ili infekcije. To nije slika koju treba tretirati masažom, treningom ili nasumičnim vežbama.

Kako se razlikuju meniskus, ligament, burzitis i artroza

Obrazac	Češći uzrok	Prateći znaci	Tipičan početak
Bol tačno u unutrašnjoj liniji zgloba	Medijalni meniskus	Otok, preskakanje, kočenje, bol pri uvrtanju i čučnju	Uvrtanje ili postepena degenerativna tegoba
Bol duž unutrašnje strane kolena	MCL ligament	Lokalna osetljivost, otok, kod težih povreda nestabilnost	Udarac spolja, klizanje ili nagla promena pravca
Bol nekoliko centimetara ispod zgloba	Anserinska burza i tetive	Bol pri stepenicama, ustajanju i trčanju, bez prave blokade	Postepeno preopterećenje, često uz artrozu
Širi bol uz ukočenost i slabiji hod	Artroza medijalnog dela	Krckanje, povremeni otok, ograničenje opružanja, deformitet	Postepeno tokom meseci ili godina

Tabela služi kao praktična orijentacija, ne kao zamena za pregled. Na primer, degenerativna ruptura meniskusa može pratiti artrozu, a MCL i meniskus mogu biti povređeni istovremeno. Najvažnije je da se simptomi, pregled i snimci međusobno uklapaju.

Kada ne treba čekati sa pregledom

Koleno je blokirano i ne možete da ga potpuno opružite posle uvrtanja.
Ne možete da napravite nekoliko koraka ili se koleno izrazito ugiba pri osloncu.
Veliki otok se razvio brzo posle povrede ili se stalno povećava.
Postoji deformitet, velika modrica ili sumnja na prelom posle pada ili direktnog udarca.
Koleno je crveno, vrelo i izrazito bolno, naročito uz temperaturu ili loše opšte stanje.
Stopalo je hladno, bledo, utrnulo ili slabije pokretno posle povrede.
Bol se stalno pojačava noću ili ga prate neobjašnjiv gubitak težine i opšta slabost.

Ako se bol pojavio tokom sporta, korisno je primeniti ista pravila kao u vodiču kada bol u zglobu znači da treba prekinuti trening. Oštar bol, otok, blokada i promena tehnike zbog šepanja nisu signali koje treba „razraditi” nastavkom treninga.

Pregled, rendgen, ultrazvuk ili magnetna rezonanca

Pregled počinje načinom nastanka bola, tačnom palpacijom, procenom otoka, opsega pokreta, hoda i stabilnosti. Posebni testovi opterećuju meniskus ili MCL, ali se nijedan pojedinačni test ne tumači odvojeno od cele slike.

Rendgen je važan posle ozbiljnije povrede i često je prvi snimak kod hroničnog bola, sumnje na artrozu, deformitet ili koštani problem. Snimci u stavu pokazuju kako zglob podnosi opterećenje.
Ultrazvuk može prikazati izliv, anserinsku burzu, tetive i površinske delove ligamenta. Koristan je kao ciljani dodatak pregledu, ali ne prikazuje pouzdano svaki deo meniskusa i hrskavice.
Magnetna rezonanca detaljno prikazuje meniskuse, ligamente, hrskavicu i koštanu srž. Posebno je korisna kod sumnje na traumatsku rupturu, blokirano koleno, uporne tegobe uz nejasan nalaz ili kada rezultat menja plan lečenja.
Punkcija i analiza tečnosti mogu biti potrebne kada je koleno naglo otečeno, vrelo ili postoji sumnja na infekciju ili kristalni artritis.

Magnetna rezonanca nije automatski prvi korak za svaki bol sa unutrašnje strane kolena. Kod tipične artroze često nije potrebna za početnu dijagnozu, dok je kod određene akutne sportske povrede veoma korisna. Izbor snimanja treba da odgovori na jasno pitanje postavljeno pregledom. O mogućnostima pregleda površinskih struktura pročitajte više u tekstu ultrazvuk zgloba.

Šta možete uraditi do pregleda

Smanjite provocirajuće opterećenje.
Privremeno izbacite trčanje, duboke čučnjeve, uvrtanje i stepenice ako upravo oni pojačavaju bol.

Ne testirajte koleno iznova.
Ponavljano čučanje i okretanje „da vidite da li još boli” može održavati iritaciju.

Hladan oblog posle svežeg preopterećenja.
Stavite ga preko tkanine 10 do 15 minuta; ne direktno na kožu.

Zadržite bezbolan pokret.
Potpuna nepokretnost bez razloga može povećati ukočenost, osim ako je lekar naložio imobilizaciju.

Elastična kompresija može pomoći kod manjeg otoka ako nije pretesna i nema smetnji cirkulacije. Kod većeg otoka ili osećaja pritiska pogledajte i tekst voda u kolenu.

Ne ubrizgavajte lekove u koleno bez utvrđenog uzroka. Analgetike i antiinflamatorne lekove ne treba nasumično kombinovati ili pojačavati, posebno ako imate čir, bolest bubrega, kardiovaskularne probleme ili uzimate lekove za razređivanje krvi.

Lečenje zavisi od uzroka

Kod meniskusa mnoge stabilne i degenerativne rupture mogu se prvo lečiti prilagođavanjem aktivnosti i ciljanim vežbama. Operativna procena dobija veći značaj kod prave blokade, pomerene rupture, udruženih povreda ili upornih mehaničkih simptoma koji ne odgovaraju na dobro sprovedeno neoperativno lečenje.

Kod izolovane MCL povrede veliki broj blažih i srednje teških povreda zarasta bez operacije uz kontrolu opterećenja, po potrebi odgovarajuću ortozu i postepenu rehabilitaciju. Teška nestabilnost i udružene ligamentarne povrede menjaju plan.

Kod anserinskog bola početak obično čine smanjenje provocirajućeg opterećenja, korekcija grešaka u treningu i vežbe za snagu i pokretljivost. Ako postoji artroza ili promenjena osovina noge, i taj deo problema mora ući u plan. Ciljana procedura razmatra se tek kada je mesto bola jasno potvrđeno.

Kod artroze osnovu čine terapijske vežbe, održavanje aktivnosti i regulisanje telesne mase kada je to potrebno. Lekovi, fizikalna terapija, injekcione procedure i operacija biraju se prema intenzitetu simptoma, funkciji i nalazu, a ne samo prema stepenu promene na snimku. Više o rehabilitacionim mogućnostima nalazi se na stranici fizikalna terapija.

Česta pitanja

Da li bol sa unutrašnje strane kolena uvek znači meniskus?

Ne. Sličan bol mogu dati MCL ligament, anserinska burza i tetive, artroza, plica i koštani problemi. Meniskus je verovatniji kada je bol tačno u liniji zgloba, naročito posle uvrtanja i uz otok, preskakanje ili blokadu.

Kako da razlikujem anserinski burzitis od meniskusa?

Anserinska regija je obično najosetljivija nekoliko centimetara ispod unutrašnje linije zgloba i boli pri stepenicama ili ustajanju. Meniskus češće boli dublje u samoj liniji zgloba i može davati preskakanje ili blokadu. Pregled je važan jer se ova dva obrasca mogu preklapati.

Da li je potreban magnet kolena?

Ne uvek. Kod hroničnog bola i sumnje na artrozu često se prvo rade pregled i rendgen u stavu. Magnet je posebno koristan kada se sumnja na akutnu povredu meniskusa ili ligamenta, blokadu, koštani edem ili drugi problem čiji nalaz menja lečenje.

Da li smem da hodam i treniram?

Hod po ravnom je često moguć ako ne pojačava bol i nema šepanja, otoka ili nestabilnosti. Trčanje, uvrtanje i duboke čučnjeve privremeno smanjite. Trening prekinite ako se pojave oštar bol, otok, blokada, osećaj da koleno beži ili promena tehnike zbog bola.

Kada je bol verovatnije od artroze?

Artroza je verovatnija kada se tegobe razvijaju postepeno, bol je vezan za hod i opterećenje, posle mirovanja postoji kraća ukočenost, a pokret i dužina hoda vremenom opadaju. Otok i degenerativni meniskus mogu pratiti istu sliku.

Pregled bola sa unutrašnje strane kolena

Na pregledu treba povezati tačno mesto bola sa mehanizmom nastanka, stabilnošću, otokom i funkcijom kolena. Tako se odlučuje da li je problem u meniskusu, ligamentu, površinskim tetivama i burzi, artrozi ili drugoj strukturi i koje snimanje zaista ima smisla.

Zakažite pregled