Prelomi distalnog donjeg dela femura

PRELOMI DISTALNOG FEMURA

Prelomi distalnog femura čine oko 7% preloma femura, i obično su izazovni su za hirurško lečenje. 50% su intraartrikualarni, od kojih je 80% interkondilarnih. U oko 20% su otvoreni, neurovaskularne lezije su relativno retke u oko 10%. Karakteristična je bimodalna distribucija preloma po starosnoij dobi i polu, kod mađih  muškaraca su obično rezultat high energy saobraćajne traume, kod starijih osteoporotičnih žena, nakon minimalne traume obično pada.

Distalna femoralna metafiza obuhvata tranzicionu zonu od čvrstog i debljeg korteksa dijafize  do širokih kondila sa tanjim korteksom i značajnom spongioznom masom kosti. U regiji su neurovaskularne strukture,  kao i brojni muskularni i ligamentarni pripoji, koji svojom akcijom dodatno dislociraju fragmente. Postoje brojne klasifikacije, uglavnom baziraju na intra/ekstraartikularnoj propagaciji i stepenu kominucije.

Lečenje

Neoperativno lečenje ovih preloma bilo trakcijom ili gips imobilizacijom je opterećeno brojnim nedostacima i otežavajući okolnostima, kao i često nepovoljnim rezultatom. Primenjuje se kod minimalno dislociranih preloma kod starijih i u slučaju kad operativno lečenje, zbog komorbiditeta, ne može da se izvede.

Operativno lečenje je metod izbora. Ciljevi su anatomska repozicija, restauracija artikularnih površina i stabilna fiksacija, sa najmanjom mogućom operativnom traumom mekih tkiva. U širokoj primeni je više operativnih tehnika.

Nekad DCS (dynamic condylar screw) dans češće moderne anatomske LCP kondilarne ploče su najpopularnije ORIF tehnike. Koristi se lateralni pristup, ponekad je kod starijih posebno kod izražene kominucije neophodna i primarna primena koštanih graftova.

 

                                                prelom distalnog femura pre i postoperativno – anatomska LCP ploca

Intramedularni klinovi sa retrogradnom primenom dobijaju na popularnosti posebno kod jednostavnijih preloma distalnog femura.

Spoljni skeletni fiksatori (SSF) se koriste kod otvorenih preloma sa značajnom mekotkivnom destrukcijom i kad su neophodne vaskularne il plastično hirurške rekonstruktivne procedure, obično kao bridging konstrukcije (preko kolena).

Sa porastom broja artroplastika kolena, periprotetski prelomi distalnog femura značajno dobijaju na incidenci. Posebno što je rešavanje ovih preloma značajno teže, nekad nije moguće izvesti adekvatnu osteosintezu (primenjuju se dual plating, cable plating,  nails) pa je neophodna reviziona artroplastika kolena, sa revizionim modularnim implantatima (radi se o visoko rizičnoj proceduri sa neizvesnim ishodom i obaveznom primenom implantata koji su često višestruko skuplji od primarnih).

ortoped 

dr Radoicic